Иако на први поглед звучи као сценарио за какву сатиричну научно фантастичну причу или подлога за добар виц, ништа није ни измшљено, а ни смешно: овај бизарни случај одиграо се у комшилуку, а његова жртва, због поштења и одговорности, зове се Харис Гушић, а место неразумног страдања је предузеће ГРАС Сарајево, чији је био привремени управитељ.
Уместо награда, плакета, признања и честитки, Гушића је због домаћинског пословања сачекало наређење Kантоланог тужилаштва Тузланског кантона, а статус осумњиченог стекао је тако што је предузећу уштедео милион и четири стотине хиљада конвертибилних марака!
Наиме, Гушић је избегао бирократске запетљане радње, које по правилу служе да проценат заврши у нечијем џепу, а да се буџет предузећа оштети (удри по њему, није твоје), па је 26 аутобуса купио за 900 хиљада марака, уместо за по јавним набавкама предвиђених 2,3 милиона KМ. Ово, међутим, није једини Гушићев грех, већ има и још већих.
Наиме, он је за свега годину дана, од како је дошао на чело овог великог губиташа којег су сви избегавали у најширем могућем луку, успео да губитак смањи са два и по KМ, на само 400 хиљада KМ. Пошто су тамошње власти одлучиле да више није подобан за ту функцију, на његово место је, логично, дошао подобнији и жељени резултати су одмах видљиви: ГРАС је остао без чак двадесет и две линије, које им је преузео приватник, а катанац је све ближи. Битно да јавне набавке иду како треба!
Уместо на почасном месту, Гушићу прете решетке: остаје само једна, веома битна ствар, да би се ова прича заокружила. Ако њима способни људи не требају, нама су и те како потребни. Гушићу, добродошао!

Leave a Reply