Некадашња председница Републике Српске Биљана Плавшић (91) признаје да тешко подноси што је генерал Ратко Младић у Хагу правоснажно осуђен на доживотну робију. Пресуда није по праву и правди, сигурна је она и то образлаже као сведок ратних година у Босни и Херцеговини, 11-годишњим искуством у Хашком трибуналу – једној политикантској институцији, али и личним познанством са Младићем.

Плавшићева у исповести каже да некадашњег команданта Војске Републике Српске, којег је упознавала и током рата у БиХ, поштује као изузетног војника и професионалца, али и човека јер је штитио цивиле, без обзира на верску и националну опредељеност.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

– Жао ми је. Јако ми је жао што је Ратко Младић осуђен на доживотну робију. Ратко Младић нема везе с оним што се десило у Сребреници. Нема везе са геноцидом. Геноцид је оно што се десило Србима 1941. Не поричем да се у Сребреници десио злочин, али оно није био геноцид – каже на почетку разговора Биљана Плавшић.

Упркос истини, није, како наводи, очекивала другачију пресуду:

– Била је очекивана. И ја сам 11 година провела у Хашком трибуналу и знам како све то функционише. Нажалост, није било ни трунке наде да ће бити другачије. Хашки трибунал је политикантска институција.

Присећа се да је Младића упознала и с њим сарађивала у, како описује, тешким временима и грозним околностима:

– Био је рат у БиХ. И зато, када би се све војсковође света окупиле и тражиле истину у његовом случају, они би професионално морали њега да заштите. Осуђен је зато што је бранио народ. Био је војник, професионалац. Била сам на фронту. Обилазила војнике, повређене, осакаћене… Таквог борца нисам упознала. Kао професионалца ћу га увек поштовати.

Није разликовао људе по вери и националности, наводи Плавшићева, већ је, напротив, штитио све цивиле.

– Није делио људе на Хрвате, муслимане, Србе. За њега су људи били људи. Ево, нико у Сарајеву ми не би веровао када бих испричала један ратни догађај који то осликава. Али истине ради – на једном састанку разговарало се о стратешкој тачки до које би требало да дође војска. А том подручју највише муслимана живи. Ратко каже: “Немамо довољно снаге, а и да имамо, много цивила, жена, деце би изгинуло.” Сви се се згледали, а неко је казао: “Па тамо су већином муслимани.” А он је одбрусио: “Па ја говорим о женама и деци, а не о муслиманима, Хрватима, Србима!” Изузетно је поштовао жене. То је моје искуство. Ценим га, између осталог, и зато као човека – закључује кроз плач наша саговорница.

ЖЕНА ЗА ПРИМЕР

Похвалила је председавајућу Апелационом већу хашког суда Приску Матимбу Нијамбе, судију из Замбије, јер се успротивила осуђујућој правоснажној пресуди, коју је то веће изрекло генералу, уз став да би суђење Младићу требало поновити.

– Она је херој. Правници из целог света требало би да следе њен пример, али и да подигну глас и одбране струку јер хашки суд је брука за међународно право. О томе сведоче многе чињенице, па и та да су само Срби тамо осуђени на доживотне робије. Председник Србије Александар Вучић је на седници СБ УН изнео те податке. И то је било изузетно храбро – истиче Плавшићева.

Враћам се у нормалу после прележане короне

Плавшићева је почетком марта провела две седмице у болници “Драгиша Мишовић” у Београду, где је била на лечењу због заразе коронавирусом:

– Мислим да се све враћа у нормалу. Kолико је то могуће у комбинацији са мојом 91 годином.

Више од деценије у тамници

– Биљана Плавшић била оптужена пред Хашким трибуналом за злочине почињене током рата у БиХ

– 10. јануара 2001. добровољно се предала

– била први српски политичар која је признала кривицу у појединим тачкама

– 2. октобра 2002. изјаснила се кривом за прогоне као злочин против човечности

– тужилаштво заузврат повукло остале оптужбе

– осуђена 27. фебруара 2003. на 11 година затвора

– упућена на издржавање казне у шведски затвор Хинсеберји

– на слободи од октобра 2009.

Лична карта

– Плавшићева је рођена 1930. у Тузли

– у Сарајеву стекла основно и средњошколско образовање

– дипломирала биологију у Загребу, предавала биологију на Природноматематичком факултету у Сарајеву

– члан СДС од оснивања 1990, кад је постала и члан Председништва БиХ

– априла1992. напустила Председништво и прикључила се политичком вођству Републике Српске

– заједно с Радованом Kараџићем, Момчилом Kрајишником и Ратком Младићем била у самом врху вођства босанских Срба током рата у БиХ

– од 1992. до 1996. била потпредседник Српске

– након што је Kараџић почетком 1996. под међународним притиском морао напустити политичку сцену, наследила га је на месту председника РС

– након тога учинила политички заокрет и заиграла на карту умерености и сарадње с међународном заједницом

– године 1997. формирала властиту странку Српски народни савез, распустила парламент РС и расписала превремене изборе

– у септембру 1996. потврђен њен избор за председницу РС, овај пут на изборима

Leave a Reply