“Смоки”, “Најлепше жеље”, “Бакина тајна”, “крем бананице” само су неки од наших брендова чији су власници хрватске компаније

Познато је да је хрватски привредници имају слободан продор на српско тржиште и да га обилно користе, док је ситуација са српским привредницима у њиховој земљи више него поражавајућа. Несразмеран однос према компанијама је само врх леденог брега што се тиче српско-хрватског реципроцитета, чак и данас, када је све под будним оком ЕУ. Хрвати не само да су отворили своје пословнице у Србији, већ су купили и неке од наших најпознатијих брендова, а највише тих брендова је у власништву је хрватске компаније “Атлантик груп”.

Kада је једна од горућих тема у целом региону управо то да судови у Хрватској не признају Бечки споразум о сукцесији, не дозвољавају да се имовина врати српским фирмама, истраживали смо какав је третман Србије према хрватским компанијама и колико оне приходују у Србији. За пример смо узели компаније које послују у оквиру Атлантик групе која је купила српске брендове, али која и хрватску робу пласира на наше тржиште.

Према подацима у АПР-у, приходи компанија које послују у оквиру Атлантик групе у Србији у периоду од 2013-2017. године су 50.000.000.000, а за исти период оствариле профит од 3,5 милијарди динара.

Из Атлантик групе која у нашој земљи приходује милијарде кажу да у Србији влада добра атмосфера за пословање те да се они овде без обзира што су хрватска компанија осећају као домаћа:

“Атлантик Група је са својим компанијама у Србији (Гранд пром, Соко Штарк, Атлантик Брандс и Паланачки кисељак) у потпуности домаћа компанија, која се тако и понаша и осећа. У Србији имамо више од 2.500 запослених, овде производимо, плаћамо порезе и настојимо да део профита који ту остварујемо вратимо заједници кроз бројне друштвено одговорне активности. Будући да смо овде код куће, не осећамо се странцима нити осећамо било какав непримерени притисак институција или колега, напротив можемо рећи како углавном наилазимо на разумевање када је реч о оперативним изазовима пословања”, рекли су нам из те компаније.

На питање да ли купцима треба обезбедити транспарентност када је у питању познавање власничке структуре производа које купују објашњава аналитичар Драгомир Анђелковић. Он сматра да потрошаче обавезно треба упознати са тиме ко је крајњи власник брендова који су били српски, али да треба и преиспитати то ко је дозволио да хрватске компаније уђу на велика врата у нашу земљу.

– Наравно, то не треба да значи да се грађани одлучују на бојкот, али свакако јесте ствар коју морају да знају и да доносе сами одлуке, односно, логично је да се садашња власт позабави истрагом како је лако дозвољено Хрватима да толико тога купе у Србији и да преузму многе наше најпознатије брендове, а с друге стране да хрватско тржиште буде затворено за наше фирме и да српске фирме буду скоро онемогућене да учествују у приватизацији у Хрватској, тј. да у Хрватској на адекватан начин остваре бизнис. Треба преиспитати ко је допустио да Хрвати на велика врата уђу Србију, а да се с друге стране није тражио реципроцитет када се ради о остваривању нашег бизниса у Хрватској – закључује Анђелковић.

Одговарајући на исто питање, Саша Боројевић маркетиншки стручњак упозорава да хрватске компаније на све начине желе да замаскирају који су производи у њиховом власништву, како купци не би знали ко заправо стоји иза брендова који се представљају као домаћи.

– Хрватске компаније јуре на српско тржиште, које је сламчица спаса за посрнулу хрватску економију – каже Боројевић.

Боројевић, такође, наводи да купци у Србији нису криви за то што не знају чије производе купују, али да је важно да се ради на подизању свести.

– Kупци у Србији немају свест о томе шта купују јер је у Србији након 5. октобра 2000. године извршена економска издаја, уништен економски патриотизам, производни погони, распродата плодна земља, фабрике су поклоњене хрватским велепоседницима који би за узврат уплаћивали огромне своте новца али на привате рачуне српских функционера. Није народ крив што не зна шта купује јер том народу је теденциозно уништена свест и перцепција од српских економских издајника!

Председник Националне организације потрошача Србије, Горан Паповић каже да пре свега треба направити класификацију који производи које продају компаније попут Атлантик групе у Србији су заиста српски производи, те онда усмерити потрошаче ка производима који су заправо српски.

– Ако погледате рекламе, оне вам говоре да су такве компаније носиоци кампање коју пласирају у Србији, а која гласи “Kупујмо хрватско”. Kупили су наше брендове, наше производе, али је питање зашто се ти брендови не налазе у њиховим земљама – каже Паповић.

Чињеница је да је Србија потпуно отворено тржите за хрватске компаније, али не и Хрватска за српске, па се поставља питање када ће српске фирме такав третман имати у Хрватској и до које мере иде разлика у реципроцитету када је у питању пословање између Србије и Хрватске?

Leave a Reply