Браћо и сестре, морате га погледати! Сви! Филм „Заспанка за војнике“ није само филм. То је обавезна лектира из које ми, Срби, данас на 100. годишњицу славне победе у Великом рату можемо и морамо да се поучимо патриотизму.

Тај филм јесте најлепши и најсјајнији споменик јунацима из Првог светског рата, несумњиво највећим херојима у српској историји. Херојима без чије жртве Србије не би ни било, а које смо изгубљени у беспућима југословенства и комунизма, на нашу велику бруку и срамоту, скоро потпуно заборавили.

Нисам ја никакав филмски зналац, не пада ми на памет да критичарима узимам хлеб, само имам очи да видим. И да плачем. А у четвртак увече плакао је готово цео Центар ‘Сава’, од председника државе, преко мајора, пуковника и генерала, све до баке Милке која је у осмом реду поносно у рукама стискала слику свога оца Душана, јунака из Великог рата.

Режисер Предраг Гага Антонијевић урадио је сјајан посао. Направио је филм који би, по мом скромном суду, Министарство просвете морало по хитном поступку да пропише као обавезно штиво за све осмаке и све средњошколце у овој земљи. Да нам разумеју деца да Србија није само ово што данас виде. Да схвате да смо сви ми данас и овде и да смо то што јесмо захваљујући њима – јуначким сељачким синовима који нису часили часа, који нису жалили живота да би одбранили своју слободу и своју отаџбину, да би нама омогућили да будемо своји на своме. На њиховом херојству достојном античког епа морала би да буде утемељена свеукупна национална морална вертикала Србије уколико ова земља жели да опстане као озбиљна држава.

Сценарио за ‘Заспанку’ је по мотивима ‘Српске трилогије’ Стевана Јаковљевића написала Наташа Дракулић, музику је компоновала генијална Александра Ковач; невероватни Љубомир Бандовић је у улози команданта одиграо улогу свог живота, а као наредник Стеван и поручник Александар заблистали су сјајни млади глумци Вук Јовановић и Марко Васиљевић (упамтите ова имена); Марко Павловски, Ненад Окановић, Марко Гверо и Александар Ђурица занавек ће остати запамћени као Рајко, Таса, Јанкуљ и наредник Милутин.

Коначно, сцена у којој Траило Живуљовић (кога је маестрално одиграо Никола Илић) са саборцима гледа у надолазећу хорду аустријских војника и, иако зна да ће сви до једног изгинути, изговара: ‘Е, ај’ сад да им јебемо матер!’ могла би да буде најбоља порука свима онима који ове 2018. имају са нама Србима планове какве су Аустроугари имали 1914.

И зато, молим вас, погледајте овај филм. Многе ће вам ствари бити јасније.

Драган Ј. Вучићевић

loading...