Жрнов или Жрнован је била средњовековна тврђава смештена на највишем врху Авале (Жрновица – 511 м надм. висине). На врху су још Римљани подигли утврђење како би контролисали Сингидунум и заштитили своје руднике на обронцима Авале. Kасније су Срби ту сазидали тврђаву, коју су потом Османлије освојиле 1442, прошириле и ојачале за потребе напада на Београд. Међутим, приморани Сегединским миром, враћају тврђаву Србима 1444.

У граду је према легенди столовао, у песмама опевани, Порча од Авале. Остаци утврђења су срушени динамитом 1934. године да би се на том месту саградио маузолеј – Споменик Незнаном јунаку.

Avala

После смрти Јаноша Хуњадија и Ђурђа Смедеревца 1456. године Османлије поново крећу на Србију и 1458. године заузимају Жрнов у покушају да освоје Београд, што им не полази за руком. После тога Ходи паша проширује тврђаву додатним бедемом и сувим шанцем створивши од Жрнова тврђаву за узнемиравање Београда, који се налазио у мађарским рукама.

Одатле потиче и име тврђаве – Хавала, што значи сметња, који су му Османлије наденуле. Тако је и цела планина добила име Авала.

Претпоставља се да је тврђава напуштена у 18. веку, од када је препуштена зубу времена.

kralj Aleksandar

Одакле потиче идеја да се споменик Незнаном јунаку подигне БАШ на Авали?
У близини средњовековног утврђеног града Жрнова на врху Авале становници околних села подигли су 1922. године камени споменик на месту гроба непознатог палог ратника из Првог светског рата, који је управо ту и погинуо. Након нешто више од једне деценије, краљ Александар Kарађорђевић долази на идеју да се овај споменик замени маузолејем који ће красити врх Авале, а за шта ће бити жртвован ЧИТАВ средњовековни град Жрнов.

Београдска чаршија била је затечена и шокирана, међутим бројни апели јавности нису уродили плодом, те је без иједног логичног оправдања, Жрнов без трага нестао у тишини. Побуна против овог чина сматрала се антидинастичком пропагандом и о томе није смело да се прича.

Интересантно је да је уочи последњег минирања старе тврђаве откривен слој из римског раздобља, где су пронађени цистерна с питком водом као и пећ за печење хлеба.

Због чега је Жрнов сметао краљу Александру?
На новопеченим рушевинама фотографисао се сам краљ, а по који камени остатак пренет је у подавалско село Бели Поток. На Видовдан 1934. краљ је свечано открио споменички комплекс, а приликом свог говора држао је сребрни чекић у руци, што је један од главних масонских симбола. Исти чекић је, са потписаном повељом, положен у темеље маузолеја.

Наиме, јавна је тајна да су Kраљ Александар и Мештровић били осведочени масони, а Београд је у време краљевине Југославије сматран значајним упориштем светске масонерије. Наводно је управо по њиховом налогу саграђен маузолеј баш са истакнутом пирамидом, главним масонским обележјем. Мештровић је идеју за споменик добио на основу изгледа гробнице персијског цара Kира.

Жрнов је био српски симбол, а споменик симбол новог светског поретка
Још једно објашњење за вандалски чин рушења старог града јесте то што је Александар био југословенски, а не српски краљ. Томе сведоче и „Kаријатиде“ – камене скулптуре жена у народним ношњама из шест Бановина краљевине Југославије, високе 4 метра, а постављене на самом улазу споменика. Тако је симбол српства – град Жрнов морао да уступи место споменику новог светског поретка.

Да ли краљева трагична судбина има везе са његовим масонским деловањем или не, но само неколико месеци од видовданског говора на Авали (9. октобра 1934) убијен је у атентату у Марсељу.

Цео комплекс завршен је у септембру 1937, а споменик је свечано отворен такође на Видовдан 1938. године.

И дан данас постоји велика одбојност људи у Србији према овом Мештровићевом делу, нарочито ако се има у виду да је град Жрнов био један од укупно 6 најзначајнијих утврђења у Србији.

--

Leave a Reply