Република Српска Крајина је била краткотрајна српска држава, која је постојала на територији данашње Републике Хрватске у периоду 1991-1995. године. Она је својеврсни симбол деведесетих година код Срба; симбол националног буђења после вишедеценијског комунизма, симбол српске неслоге, раздора, симбол западне премоћи и буђења повампиреног усташтва, симбол српског страдања.
Од њеног пада после операције „Олуја“ и егзодуса више стотина хиљада крајишких Срба, до данас, поставља се питање, увек са истом огорченошћу и озлојеђеношћу; зашто је пала Република Српска Крајина? Одговор на ово питање се делимично може наћи у зборнику радова „Република Српска Крајина: Историјски и геополитички узроци формирања, окупација и посљедице“ , који је издало удружење „Крајишки привредник“ у сарадњи са Институтом за политичке студије из Београда, 2016.године. Већина аутора из овог зборника је и рођена на територији потоње РСК и дала је свој директни допринос у њеном настанку и борби за њен опстанак. Данас, после њеног нестанка, у матици Србији, доприносе очувању сећања на њу.
Рекло би се, да смо ми Срби, фокусирани на тренутне „горуће“ и неуралгичне тачке нашег националног бића (мисли се пре свега на Косово и Метохију, потом Републику Српску и Црну Гору) превише препустили забораву сећање на РСК и било какви ангажман у вези ње. Данас, упркос хрватским чишћењима и убијањима, у Хрватској и даље живи преко 150.000 Срба, о којима готово нико не води рачуна. Већина Крајишника је данас у Србији и у расејању.
Предуслов стварања било каквих услова за повратак РСК, је очување историјског сећања на њу и свега што се ок оње збивало деведесетих година. У складу са тим је и поменути зборник радова.
„Moj задатак је био да опишем шта је био главни узрок, да српски народ деведесетих година у Хрватској, тада приликом распада заједничке државе, се упусти у један овакав задатак и пројекат стварања своје државе на подручјима Лике, Кордуна, Баније, северне Далмације, Славоније, шта је то био главни узрок да они поведу борбу за свој физички опстанак.“ , наводи Мишел Зубеница, један од аутора из овог зборника. Искуство геноцида у НДХ је навело Србе да се деведесетих година организују и не дозволе понављање овог трагичног сценарија.
„Српски народ у Хрватској није извршио побуну, зато што је мрзео Хрватску, већ је то био период после победе Фрање Туђмана на првим вишестраначким изборима и доласка ХДЗ на власт, када је наш народ видео да постоји велика могућност да проживи све оно што је проживео педесет година раније када је страдао…“ , наводи даље Зубеница.
Извор: pravda.rs
