Цењени господине Јовановићу, обраћам Вам се са дужним поштовањем, које гаји обичан члан политичке организације према њеном председнику. Разлог овога обраћања лежи у чињеници да сте резолутно забранили преношење мога текста објављеног у јубиларном 500. броју Печата на страначки сајт. Да подсетим, текст говори о нашој заједничкој срамоти да Београд још увек нема споменик генералу Драгољубу Михаиловићу и о прекој потреби да се та неправда исправи.

За неупућене: сајтови политичких странака су неподношљиво сувопарни и несадржајни, и зато свако штиво које се програмски поклапа са страначком политиком и није директно потписано страначким потписом, уредници тих сајтова са одушевљењем прихватају и каче на поменуте сајтове. Тако је било у небројено много случајева до сада када су у питању моји текстови и њихово преношење на сајту ДСС, чији сам дугогодишњи члан. Таква пракса важила је и за друге ауторе, од којих многи и нису били чланови странке.

У први мах сам помислио да сте можда забранили наречено штиво због процене да оно не поседује потребан квалитет, или сте можда имали потребу да цензуришете лично мене, а не садржај или квалитет текста. Ту помисао сам убрзо одагнао: текст о генералу Дражи је у Печату објављен у друштву веома угледних и моћних аутора (Патријарх Иринеј, Кустурица, Коштуница, Хандке, Бећковић, Вучић, Дугин, Енгдал и други међу којима сте, између осталих, и Ви, као и председник политичког савета ДСС Милош Ковић) и представља само једну карику у низу мојих тродеценијских штампаних објава у нашој јавности. Дакле, утопистички би било очекивати да сте цензуру наредили незадовољни квалитетом текста или због неких личних разлога према мени.

Ви сте интелигентан човек, познато Вам је да председник ДСС такву срамоту себи не би смео да дозволи. Зато се бојим да су разлози много дубљи и да су мотивисани идеолошким уверењима. И зато сам изабрао да Вам се обратим јавним путем, јер тежина овакве расправе увелико премашује слабашне габарите унутарстраначких канала комуникације.

С обзиром да сте однедавно на дужности председника ДСС (коме сте додали префикс Нови), дужан сам да Вас подсетим на однос странке према Равногорском питању практично од њеног оснивања. Демократска странка Србије је од почетка имала чврст и благонаклон став према генералу Драгољубу Михаиловићу, подржавајући његову слободарску борбу и жалећи над његовом трагичном судбином. Никада у странци није било сумње да је Равногорски покрет антифашистички и родољубив, и сви смо знали да су многе тековине тог покрета уткане у програмски садржај наше странке. Да Вас подсетим: оснивач ДСС Војислав Коштуница присуствује и говори 1994. године на скупу у сувоборском селу Ба на 50. годишњицу Светосавског конгреса, који су организовали припадници Југословенске војске у отаџбини као пандан Другом заседању Авноја. Током времена у више наврата Војислав Коштуница потврђује подршку равногорском питању, увек на принципијелан и господски начин. За време његовог премијерског мандата долази до кулминације наше подршке Равногорском покрету, када, у складу са историјском науком, доносимо у Скупштини Србије закон којим се уводи Равногорска споменица. И његова наследница на челу ДСС Санда Рашковић Ивић наставља исту политику: на дан судске рехабилитације генерала Михаиловића странка издаје саопштење у коме подржава судску одлуку и констатује да је тако бар делимично исправљена велика неправда.

Зато је зачуђујуће да сте забранили објаву мога текста на сајту наше странке, када је његов садржај природни наставак наше политике још од самог оснивања ДСС. Или је странка променила политику према Равногорском покрету, а да о томе није обавестила страначку јавност? Ако је којим несрећним случајем до тога дошло, дужност ми је да Вас упозорим да тиме мењамо темељне вредности наше државотворне политике и да више нисмо иста странка! Верујте ми на реч: без равногорске политике (као, наравно, и без косовске) ДСС не постоји.

И сами сте у више наврата нагласили да потичете из породице високих партизанских и комунистичких функционера. Као неко чији су преци војевали на супротној (четничкој) страни рова, желим да верујем да Ваше партизанско порекло није разлог због кога сте цензурисали текст о споменику Дражи у нашој престоници.

Уверавам Вас да је наша странка последње место у Србији где се тако нешто сме догодити. У крајњем случају не би било делотворно нити интелигентно: чак ни пола века озбиљне комунистичке тортуре и свеобухватне цензуре нису успели да угуше истину о Равногорском покрету и да пониште поштовање које наш народ има према генералу Дражи. Што се мене тиче, иако је то готово немогуће, нека буде да се догодила кобна омашка: текст је, рецимо, изостављен због пуких техничких разлога. Зато га ипак окачите на сајт, можда и без имена аутора, или окачите неко друго промотивно штиво на исту тему. Свеједно, учините било шта у том правцу да ми – обични чланови – останемо у уверењу да ДСС (нови или стари) није променио политику према Равногорском покрету. У противном ће изгледати као да баш ми поново стрељамо Ђенерала Дражу.

P. S. Замолио бих Вас да не покрећете поступак мога искључења из странке због овог отвореног писма, јер је члан ДСС дужан да у јавности износи ставове који су подударни са ставовима странке, а ја сам у писму, подржавајући идеју о постављању споменика Дражи у Београду, износио ставове ДСС који важе од њеног оснивања и за које нисам обавештен да су измењени.

С вером у Бога, до коначног ослобођења Србије, срдачно Ваш члан, Игор Ивановић

Извор: standard.rs