Види, види, види. Дакле, Стив Бенон, професионални интелектуалац и политички пироман, припрема се да потпали Трампову администрацију. Дуга је традиција бивших помоћника који оптужују своје старе послодавце да нису остали верни истинским начелима. И нема ничег у чему Вашингтон ужива више од те врсте спектакла. Пре неколико година у Њујорк тајмсу сам написао чланак о жанру инвективних мемоара. Током Бушове администрације, на пример, Пол О’Нил, Ричард Кларк и Скот Меклален испољили су незадовољство акцијама и учинком својих шефова. Пре тога смо имали књигу Рејмонда Молија Након седам година, у којој денунцира оно што је сматрао заокретом улево Френклина Рузвелта. Емет Џон Хјуз, помоћник председника и писац његових говора, приказао је Двајта Ајзенхауера као слабића који је упропастио Републиканску странку. Џон Ф. Кенеди је чак био забринут да ли има сличног отпадника у сопственој администрацији.

Сад Трамп зна који од његових највиших сарадника је исукао мач. То је Бенон; човек за којег се неретко тврди да има председничке амбиције. Судећи по извештају Гардијана, Мајл Волф, аутор нове књиге Ватра и бес: Унутар Беле куће, од Бенона је добио изјаву да је састанак који је јуна 2016. одржан у Трамп кули у Њујорку између високорангираних званичника Трампове кампање – укључујући Пола Манафорта и Џареда Кушнера – и руске адвокатице Наталије Веселницкаје, био „издајнички“ и „непатротски“. Ово су борбене речи.

РАСКОЛ У КОНЗЕРВАТИВНИМ КРУГОВИМА
Али то није све: Бенон, очигледно још увек у рату са старим непријатељем Џаредом Кушнером, примећује да је „требало моментално да позову FBI“. Такође предвиђа: „Доналда Јуниора ће на националној телевизији разбити као јаје“. Како он сматра, „све се врти око прања новца… јасно је као дан“. Хммм…

Бенонове речи су већ довеле до раскола у конзервативним круговима: Мет Драџ је у среду Бенона назвао „шизофреником“. У уторак је компанија Fusion GPSобјавила дугачак чланак у Њујорк тајмсу у којем се наводи да је документ Кристофера Стила био само део њихове шире истраге о Трампу и да су Трамп и „његова организација сарађивали са широким спектром сумњивих Руса у аранжманима који су често изазивали сумње у прање новца“. Али Бенон је својим запаљивим коментарима изгледа отишао корак даље. Можда Трампа на крају неће свргнути демократе, већ његов озлојеђени унутрашњи круг. У сваком случају, вредно је помена да Бенонови коментари и оптужбе у великој мери превазилазе било шта са чим су се суочавале претходне администрације. Издајнички? Непатриотски? Трампова администрација је још једном померила границе, али овога пута не онако како је прижељкивала.

Саме оптужбе нису толики проблем, јер Трамп их је чуо и раније. Проблем је њихов извор. Трамп се из петних жила трудио да своје противнике прикаже као гомилу конспиративних демократа и припадника „дубоке државе“, који траже начин да објасне пораз Хилари Клинтон из 2016. Неће му бити лако да Бенона – који је тврди националиста и, по много чему, аутор његове неочекиване изборне победе – прикаже као подмуклог либерала. Брајтбарт су лажне вести? Чак и за Трампа је то превише. Уз сав његов (Трампов) генијални таленат за блаћење противника, тешко ће бити у стању да надјача Бенона кад се ради о његовим коментарима о Русији и предизборној кампањи.

НЕНАВОЂЕНА РАКЕТА
Републикански конгресмени који су спремни да бране Трампа вероватно ће настојати да Бенона представе као ненавођену ракету и слободног стрелца. Најбоља линија за нападе вероватно ће бити тврдње да је Бенон био у потпуности укључен у све што се догађало током кампање и да, нападајући старе колеге, покушава себе да избави од истраге о Русији.

Бенонови мотиви су једна ствар, али право питање мора да буде због чега је Трампова администрација Мајклу Волфу – који је очигледно одрадио неколико стотина интервјуа у Белој кући – уопште допустила ову врсту приступа. Није Бенон једини који напада администрацију. Мајкл Фолф цитира и Томаса Барака Јуниора, једног од Трампових пријатеља милијардера који је присуствовао инаугурацији: „Он није само луд већ и глуп“.

Џејкоб Хејлбрун – уредник часописа „The National Interest“

Превео Александар Вујовић

Извор: standard.rsnationalinterest.org

--