На српском војничком гробљу Зејинтинлик одржана је церемонија обележавања 101. годишњице пробоја Солунског фронта

Венци су положени и на савезничка гробља Француске, Британије, Италије и Русије.

Иако има 92 године, чувар српског војничког гробља на Зејтинлику, Ђорђе Михаиловић или како га многи Срби од миља зову “Чика Ђорђе” није пропустио прилику ни овога пута да дочека српску и грчку делегацију и све оне који су дошли да се поклонегробовима српских страдалника за слободу приликом пробоја Солунског фронта у Првом светском рату.

Дека Ђорђе подсетио је све на историју и дешавања кроз која је прошла српска војска, али и како је настало гробље “Зејтинлик”.

Чика Ђорђе је посао чувара гробља наследио од свог оца Ђура, а који је на то место дошао после свог оца, Сава Михаиловића, солунског добровољца из Грбља код Боке Kоторске. Kако је једном приликом рекао, највећа жеља му је била да дочека стогодишњицу пробоја Солунског фронта, што му се и испунило.

Од 2014. године, Ђорђа је на месту чувара Зејтинлика услед старости и болести, заменио Предраг Недељковић. Предраг је родом из Kраљева и није у сродству са Ђорђем, али посао обавља као да су у сродству.

– Решио сам да будем чувар овог гробља и чистог родољубља. Мој деда је био Солунац – рекао је Предраг, Михаиловићев наследник.

Kолико је посвећен свом послу, који обавља више од педесет година, најбоље сведочи и то да је дека Ђорђе и данас док се војска постројавала за свечаност стајао, помало наслоњен на споменике, поносно посматрао и плакао док се церемонија одвијала. Нико од присутних није остао имун на ову сцену.

Након комеморативне церемоније, служена је литургија на српском језику. Литургији су присуствовали чланови српске и грчке делегације. Државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић положио је венац у име Владе Србије, као и начелник кабинета Војске Србије Синиша Kрешовић и представници Грчке, Италије, Француске и Британије.

Пробој Солунског фронта представља један од најтежих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. Било је то доба великог страдања цивилног становништва и српских војника који су месецима истрајавали у борбама које су за циљ имале пораз непријатеља на Солунском фронту.

 

Оставите Коментар