Шеснаест година је прошло од како је Милорад Улемек у затвору, у строгој изолацији. У питању је строги затворски режим у којем су забрањени контакти са спољним светом и са другим затвореницима, рад у некој од радионица а шетња у кругу је самостална. Виши суд поново је донео срамну одлуку да командант Легија остаје у најстрожијем делу затвора. Овакав вид казне противан је свакој дефиницији из пенологије!
Зашто се Милорад Улемек кажњава на такав начин, а педофили и соловатељи бивају пуштени на слободу? Да ли се овим чином демонстрира сила над командантом Јединице, који се, подсећања ради, предао сам? Да ли неко, због нечега, покушава Милорада Улемека да сломи психички? Kоји је циљ?
Ово су само нека од питања која постављамо надлежнима у Вишем суду и онима који одлучују о томе. Прелазак команданта Јединице у слободнији третман унутар затвора не би могао да има никакве последице, то је свима јасно. Да ли неко овим чином покушава индиректно да каже да имамо неспособне чуваре и да слободнији део није довољно безбедан? Јасно је да ни ово не пије воду јер у српским затворима раде поштени, вредни и способни чувари а бекства из затвора су смешна.
Центар за безбедност, истраге и одбрану ДБА сматра да је ово практично чин мучења који је највероватније повезан са остатком оних који су владали у периоду убиства премијера. Иако верујемо у правну државу Републику Србију, не слажемо се са одлуком да командант Легија трпи овакву тортуру, те апелујемо на надлежне да преиспитају одлуку.
Стеван Ђокић
Председник ДБА