Руска специјална операција у Украјини и информације са фронта само на први поглед замагљују кризу у сенци коју је створио рат: дугорочна штета по глобални систем исхране која ће вероватно повећати глад, пореметити тржишта, променити коришћење земљишта и воде, пише амерички магазин Вајерд (Wиред).
Министарство пољопривреде САД, Служба за светску пољопривреду, објавило је мапе приноса основних житарица и уљарица по регионима у Украјини за период од 2016-2020. године, које најбоље осликавају колико је пољуљано глобално тржиште основних намирница, ако се узме у обзир да је Украјина уз Русију у светском врху као извозник пшенице, сунцокрета и других житарица и уљарица.
Наиме, судећи по регионалним подацима о уделу приноса, већи део украјинских ораница које дају највећу количину пшенице налазе се управо у зони тешких борби руске војске и снага Kијева.
Слично је и са подручјима на којима је кукуруз главни усев, на основу приноса.
Погледајте и мапу приноса сунцокрета, Украјина је у светском врху када је производња и извоз ове уљарице у питању.
Русија и Украјина су житнице Европе. Међународни институт за истраживање прехрамбене политике процењује да њихов извоз представља 12 процената свих калорија у храни којима се тргује у свету.
Ове две земље чине скоро 30 одсто светског извоза пшенице, скоро 20 одсто извоза кукуруза и више од 80 одсто светске понуде сунцокретовог уља. Тај извоз је у застоју из различитих разлога – у Украјини због руске инвазије, а у Русији због глобалних санкција – али нето ефекат је исти. Kао да су Ајова и Илиноис, срце америчке производње житарица, стргнути са мапе, упозорава амерички магазин.
Украјинска влада донела је забрану извоза пшенице, заједно са пошиљкама овса, проса, хељде и стоке, чувајући их за потребе свог народа, али чак и када та забрана буде престала, питање је колико и каквих усева ће долазити са ратом девастираних подручја и када ће Украјина моћи да се врати на извоз у пуном капацитету.
Kриза усева у Украјини има неколико компоненти. Роба која је већ пожњевена – на пример кукуруз из прошле јесени – не може се транспортовати ван земље; луке и бродске руте су затворене, а међународне трговачке компаније су престале са радом ради безбедности. (Осим тога, док ти усеви леже у контејнерима, уништавање електричне мреже у земљи доводи до квара уређаја за контролу температуре и вентилације које спречавају да се усеви убуђају.) Овогодишња пшеница, која ће бити готова у јулу, не може бити пожњевена ако нема горива за комбајне и без рада за њихово покретање. Пољопривредници се боре око тога да ли да саде за следећу сезону – да ли уопште могу да набаве семе и ђубриво. (Русија је највећи светски извозник ђубрива; обуставила је испоруке прошле недеље.)
Глобалне цене хране су скочиле на највиши ниво пре него што је рат уопште почео, захваљујући притиску који је пандемија ковида извршила на ланце снабдевања, а цене пшенице су сада на врхунцу од 14 година. Аналитичари брину да ће земље које највише купују пшеницу из Украјине – претежно у Африци и на Блиском истоку – имати проблем да плате како цене расту.
„Не само да те земље добијају велики део пшенице из Украјине и Русије, 80 одсто у неким случајевима, већ је највећи део исхране у тим местима хлеб“, каже Меган Kонар, истраживач политике воде и хране и ванредни професор грађевинског и еколошког инжењерства на Универзитету Илиноис.
Египат и Турска већину своје пшенице набављају из региона Црног мора, истиче она, а Бангладеш, Пакистан и бројне подсахарске земље купују најмање половину пшенице из Украјине.
Вреди запамтити да је последњи пут када су цене хране биле овако високе 2008. и 2009. године, регионе широм света захватио талас грађанских немира. Било је нереда на Хаитију, Јужној Америци и Јужној Азији. Цена хлеба била је једна варница за Арапско пролеће, који је почео 2010. Стручњаци се брину да би слични немири могли вребати у блиској будућности пошто сиромашне земље надмашују понуду за жито од оних богатих.
„Већ видимо извесно повећање цена због сукоба, поред повећања цена које смо доживели током ковида због поремећаја у ланцу снабдевања“, каже Олена Самбучи, пољопривредни економиста и научник на пројекту у УЦ Давис. Одржавање залиха, каже она, „зависиће од тога да ли ће владе земаља које су примаоци тог извоза моћи да организују заменски увоз са неког другог места, а то ће подразумевати веће цене. Приступачност ће бити проблем“.
Да све ово буде још горе, Светски програм за храну Уједињених нација (ФАО), вероватно највећи дистрибутер помоћи у храни за посрнуле економије, купује више од половине житарица које дистрибуира из Украјине и Русије. Агенција већ плаћа 30 одсто више за храну него пре неколико година, написао је њен извршни директор у понедељак у Вашингтон посту :
„Утицај Украјине уништене ратном олујом ће се осећати на глобалном нивоу у годинама које долазе.“