Данас се навршило 26 година од убиства две српске девојчице Милице Лаловић (10) и Наташе Учур (9), које је 11. марта 1995. године у Сарајеву убио припадник такозване Армије БиХ.
Само осам месеци пре потписивања Дејтонског мировног споразума Милица и Наташа одиграле су своју последњу игру, које је прекинута смрћу које је дошла из дела града где су рођене и живеле.
Њих је око 15:00 часова тог 11. марта у сарајевској улици Раве Јанковића снајперским хицима према изјавама очевидаца и сведока страдања са зграде “Лориса” упуцао припадник сарајевске 101. бригаде такозване Армије БиХ Сејо Пискић.
Девојчице су одмах превезене у болницу Касиндо. У записнику из болнице пише да је Милица довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема.
Према сведочењима тадашњих становника Грбавице, у време када су убијене девојчице није било никаквих ратних дејстава, јер је био склопљен споразум о примирју које су надгледали француски и руски припадници међународних војних снага.
На само неколико десетина метара од њихових пунктова који су били распоређени на линији раздвајања између две зараћене стране хладнокрвно су убијене Милица и Наташа.
О овоме злочину сведочила је Сарајка Фатима Бајрамовић, наводно злочинац се хвалио са овим злочином као и да је убио још 20 Срба на Грбавици.“Ко зна колико их је снајпериста посматрао и око 15.30 часова одјекнула су два пуцња”, посведочио је својевремено Милан Павловић из Сарајева.
Милица и Наташа сахрањене су једна до друге на гробљу Миљевићи у Источном Новом Сарајеву.
На Миличином споменику пише: “Посебно је вољела учити и живјети”, а на Наташином споменику налази се песма: “Прерано си живот изгубила, својој мајци срце откинула, црној земљи младост поклонила, тек стасала младост једна, ко јабука недозрела, у вихору страшног рата, прерано је сагорјела“.
Након злочина вођа босанских муслимана и ратни злочинац Алија Изетбеговић говорио је да нису убијене српске девојчице него грађанке Сарајева, те да ће се открити починилац овог злочина.
Сејо Пискић никада није одговарао за овај злочин, тачније оптужница против њега никада није подигнута иако једном јесте формално приведен.
Упућени у функционисање тадашње такозване Армије БиХ тврде да је Пискић био само део ланца команде и да је из снајпера на српска подручја пуцао по задатку свог команданта, што значи да би за овај злочин морали да одговарају руководиоци 101. бригаде, или они који су им у систему командовања били надређени.
На месту убиства Милице и Наташе данас нема никаквог обележја о овом стравичном злочину, а сам трг носи назив “Трг хероја”.