​У једном од медија, којег тајкун овдашњи и политичар у покушају, власник и ималац „инжењерског мозга“, Драган Ђилас, финансира новцем опљачканим од грађана Србије у време док је био перјаница бивше власти, појавио се подужи интервју његове (са)раднице, Маринике Тепић.

​Морала је Мариника да одради своју плату, морала је – онако „часна и честита, високо морална“ (што је одавно и доказала да јесте – при сваком од својих, беше ли их шест, до сада, прелетања из странке у странку!?) да у своју клин-чорбу од интервјуа замеша све и свашта, да помене све своје бивше лажи и конфабулације, увреде и измишљотине, мада – истине ради – треба рећи да сада никакве кокошке није помињала, као оно ономад, кад јој се свашта причинило у Моровићу.

Надробила је у тај вербални галиматијас и пар нових глупости, додуше, чисто реда ради, онако да остане, тобож и у овом свом оглашавању, верна својој „храбрости и бескомпромисности у борби за људска права, правду, демократију и грађанске слободе“ (мада, у њеном случају и борба за бар мрву здравог, њеног пре свега, разума није на одмет) зачињених и крађом идеје о некаквом реваншизму, коју је „позајмила“ од оних других стручњака опште намене, што се такође представљају као некаква опозиција и који, такође, имају подршку и поверење грађана Србије у сличном проценту као Мариника и њен послодавац Ђилас, дакле – 0,нешто%.

У свом дугачком празнословљу и понављању одавно изречених будалаштина и измишљотина, у неколико наврата је, признајем, успела и да „заблиста“ својим, логике и истине лишеним, вербалним бравурама – па је тако закључила да „председник Вучић отвара толике фабрике јер тиме купује гласове…“

Вероватно би председник Вучић требало да фабрике затвара и људе оставља без посла и средстава за живот – као што је то чинио њен газда Ђилас, док је био на власти, и само у том случају би Мариника била задовољна, а њена „истинољубива и правдољубива“ интелигенција могла да закључи да се не ради о „куповини гласова“. Наравно, није јој пало на памет  да каже (а знам да је и сама свесна тога, толико бандоглава ипак није) да управо стога – због свог напорног и посвећеног рада за добробит Србије и њених грађана – председник Вучић и ужива толику подршку и сваки пут побеђује на изборима, на свим изборима и на свим нивоима – мада је, с друге стране, и разумљиво што је то прећутала, јер она и њен наредбодавац на изборе не излазе, кобајаги јер „нема регуларних и фер услова“, а заправо зато што знају шта грађани Србије о њима мисле. И шта им, са оним – 0,нешто%, поручују.

Имала је, „храбра и одважна, скромна и морална“ Мариника још „бисера“ у свом булажњењу – попут већ помињаног украденог пројекта реваншизма, фантазмагорију о борби против корупције и/или некакав суманути полутрактат о лустрацији – ни једног тренутка не помињући свог послодавца, Ђиласа, и милионе које је покрао и сакрио на многобројним тајним рачунима широм света – упорно доказујући да су истинито и доказиво, логичко размишљање и елементарно поштење свима у тој интересној групи хохштаплера и нерадника, који се лажно представљају као некаква политичка странка, потпуно стране категорије.

Мариника Тепић је, како сама каже у уводу своје најновије конфабулације – „остала доследна себи“, упркос, како опет сама наводи – свим тобожњим „понудама које је имала да ћути“ – и говорила је, много и којешта, по обичају, и не много паметно и смислено, и то по обичају. Ако је за корист – овај пут јој се нису привиђале кокошке, тако да је ред да констатујемо да је напредовала. Овај пут нема звучне и визуелне халуцинације, а за оне, у њеној глави, мораће, ипак, да потражи стручну помоћ.

Зоран Ђорђевић

члан Председништва Српске напредне странке

Leave a Reply