Kо је и због чега толико журио, да после више од 20 година крене са доделом локација за градње мини хидроелектрана? Ако су се у тај посао упуштали само они посебно имућни бизнисмени – тајкуни, онда је ту сигурно имало простора и за оно што се у народу зове мито и корупција?!

Чињеница да је те 2013. године министарство енергетике Зоране Михајловић доделило 293 локације за 120 инвеститора “по убрзаној процедури” – доказ је да се некоме веома журило? Kоме? Инвеститорима или госпођи министарки? Да ли је била намера да се “ све прогура док се Власи не досете” и не крене озбиљна еколоска кампања чега смо сведоци тек данас, после скоро десет година од додела локација за градњу МХЕ…
Зашто то сада апострофирамо? Па зато, што је много аргумената који указују да у свему томе уопште нису била чиста посла? Напротив, врло мутна…
Ако за министарку важи правило да је веома вредна и одлучна у свом послу, онда нам није јасно, да је могла у овој афери да направи сијасет озбиљних, чак, рекли бисмо катастрофалних пропуста баш пуком случајношћу?! Неко ко увек себе ставља испред свих, тврдећи да је перфекциониста и савршени детаљиста- није смео себи дозволити да додељује локације по записима из катастра, а да при томе нису ни били на терену, да би се лично уверили има ли уопште услова за градњу МХЕ!? Тако су се дешавале комичне сцене, да на локацији није било уопште реке, нити воде да се руке оперу, а камо ли да се производи струја…
Ипак, они који нису имали ове потешкоће веома брзо су добијали грађевинске дозволе од ресорног министарства? Kоме се толико журило, чак више и од самих инвеститора…
Они други су “ плакали над злом судбином изгледа оивичену вољом једне особе”: Зашто? На појединим локацијама рељеф је био промењен до те мере, да уопште није било никаквих услова за било какву градњу, а камо ли неке тамо МХЕ?!
Али, то изгледа министарку и њене сараднике није занимало, већ како да што пре, на невиђено доделе локације, ваљда да би стекли неке политичке, а можда и неке друге користи…
Разлога за сумњу има поприлично: о томе су за “ чувене новинарске истраживаче ( Бирн и Kрик) јавно говорили појединци који су добили те локације, тврдећи да су вишеструко насамарени, али, наравно не спомињући како су баш они успели да добију предметну локацију?
Један од такође битних разлога да сумњамо у искрене и поштене намере министарства током брзометне доделе локација је тотално одсуство било какве комуникације са локалним становништвом?
Да ли је она чувена министаркина самоувереност са преливом на бахатост била пресудна у уверењу да не греши и да је у томе нико не може спречити?! Зато сада делују стварно отужно њене речи подршке свима нама којима је екологија и заштита природног животног станишта на првом месту… То је баш велико лицемерје кроз које треба да све оно њено раније заборавимо, као да није ни постојало!
Да ово нису празне речи има још доказа…Можда и главни је податак да је госпођа Михајловић по преузимању министарства енергетике на место директора Завода за заштиту природе довела “ свог човека, који, ем што није знао свој посао, није се у њега ни мешао”?! Да ли сада треба да поверујемо да је и то била чиста случајност или тешка опасна намера?
После формирања министарства за заштиту животне средине – много је муке требало да се такав “ Зоранин директор” склони. И тек им је то успело после дуге и тешке борбе…
Веровали или не, до 2017. и формирања овог министарства није издата ни једна негативна процена да ће градња МХЕ негативно утицати на животну средину на предметној локацији!?! Прва таква је издата на иницијативу баш новоформираног министарства 2017.за Паклештицу из августа те године.
( наставиће се)

Leave a Reply