Имајући у виду да је рат у Украјини ушао у трећу годину од свог почетка, у фебруару 2022, све је већи број санкција са којима се сусреће Русије, па и њени спортисти. А пред овогодишње Олимпијске игре „Париз 2024“, десила се несвакидашња ситуација – и то због новог условљавања са којима су се сусрели Руси који желе на највећу светску смотру спорта.
Подсетимо, руски спортиста може да наступи у Паризу искључиво у индивидуалним дисциплинама, без националних обележја (грба и химне), само уз „неутралну заставу“ – белу (која, иначе, симболизује предају).
Нови, недавно утврђени прописи, предвиђају да Руси (у овој ставки – и Белоруси) не могу да учествују на свечаној церемонији отварања париских Игара, уз то морају да пристану да се у табелама освајача медаља неће уписивати учинци руских и белоруских олимпијаца, а на све то, ти „неутрални спортисти“ – дужни су и да потпишу изјаву о учешћу у којој се обавезују да ће поштовати Олимпијску повељу (укључујући и „мировну мисију олимпијског покрета“). Надметаће се уз следећу химну…
… и ову заставу, како је то одлучио Међународни олимпијски комитет:
Када су видели какви се све услови постављају пред њих и њихове сународнике, сви руски спортисти пореклом са Крима решили су да одбију да учествују на париским Играма.
О томе је јавност обавестио први човек Крима Сергеј Аксјонов:
– Међународни олимпијски комитет је издао олимпијске принципе, поставши инструмент политичког реваншизма и сређивања рачуна са земљама које се не свиђају Западу. То више и не скривају! – поручио је Аксјонов.
Највећи овогодишњи спортски спектакл је све ближе (Олимпијске игре у Паризу се одржавају од 26. јула до 11. августа 2024. године), а полако али сигурно – Руси од којих се очекивало да буду међу највећим асовима Игара у француској престоници, показују свету да им баш не пада на памет да се тек тако одричу своје земље. Наравно, нису сви на то спремни, а и сам председник Руске Федерације Владимир Путин је истакао да свако од спортиста има слободу да изабере да ли ће учествовати или не под актуелним условима (и никоме то неће бити замерено или забрањено), али… Када и освајачи олимпијских медаља поруче светским спортским моћницима „Извин’те, али те ваше игре нећу да се играм, јер има нечег већег од неке нове медаље“ – онда ће, можда, ти моћници и схватити „колико је сати“.
А и да не схвате, једно постаје јасно:
Појединим руским асовима, а све их је више како се Игре ближе, љубав према домовини остала је изнад оног за шта су се, индивидуално, припремали целог живота. Жртва јесте огромна, али веће силе од љубави, ионако, нема.