Први оружани сукоб између побуњених Срба на челу са вождом Карађорђем и турске дахијске војске у Првом српском устанку десио се у селу Дрлупи близу Сопота.

До боја је дошло 25. фебруара 1804. године усред неуспелих преговора између Карађорђа и дахије Аганлије, који је важио за најпомирљивијег међу одметнутим јањичарима званим „дахијама“.

Након збора у Орашцу на Сретење Господње 14. фебруара 1804. године и првих акција паљења турских ханова и обрачуна са субашама, дахије након пристиглих извештаја о масовности устанка постају уплашене и зато почињу да ваде из рукава све могуће опције како би зауставиле ширење устанка. 

Тако је Аганлија послао најугледније Турке као изасланике у Хасан-пашину паланку (данас Смедеревска Паланка) и београдског митрополита Леонтија да започне преговоре са Карађорђем обећавајући српском народу бољи положај, укидање ханова и повлачење Турака из села у градове, а Карађорђу је нудио велики новац и да му у Аустрији дахије купе имање боље од његовог у Тополи.

Карађорђе је све те понуде одбио затраживши да евентуални мир са устаницима гарантује или аустријски или руски цар, јер никако није веровао дахијским обећањима.

Ове Карађорђеве понуде дахије као одметници од турске власти, никако нису могле да прихвате. Због тога дахије шаљу своју вичну војску јањичаре појачану искусним најамницима да се сукобе са неискусном и тек прикупљеном Карађорђевом устаничком војском махом из околине Јасенице и Космаја.

До сукоба долази изнад села Дрлупе и ту пада и прва српска устаничка жртва Јован Ђауровић из Барошевца, Карађорђев момак, док на Аганлијиној страни гине извесни Арапин чије име не знамо.

Аганлија, иако је рањен, извлачи живу главу и бежи ка Београду, док је на устаничкој страни лакше био рањен и чувени хајдук Станоје Главаш.

Након целе ноћи пушкарања и боја тек ујутро се видело да је устаничка војска однела потпуну победу што је дало огромну моралну подршку тек насталој устаничкој војсци.

Извор: Историја Срба