Слике бруталног и ничим изазваног напада на представнике косовских Срба и на високе функционере државе Србије је изазвало оправдан страх код локалних Срба и узнемиреност у целој Србији. Србија и Срби су доживели много понижења до сада, али се ово ипак издваја по томе што заиста није било повода тако жестоком нападу, од стране албанских безбедносних снага, на представнике Срба, међу којима је било и министара и функционера косовске власти. Слике физичког напада на представнике Срба и власти Србије су имале за циљ да се до краја понизи Србија и застраше локални Срби. Јер ако онако ужасно прође Марко Ђурић директор Kанцеларије за KиМ, и то пред камерама, шта да очекују обични грађани српске националности на KиМ.

Фото: Reuters
Фото: Reuters

Демонстрација силе је увек порука. У овом тексту ћемо покушати да анализирамо чија је ово порука и какав је њен садржај и коме је упућена. На први поглед то је порука албанске политичко-криминалне олигархије Србима на Kосову и Србији – “ми вас не желимо овде и све ћемо урадити да вас протерамо са Kосова”. У тој поруци нема ништа ново. Иза те поруке стоји и намера да се опструира спровођење бриселског споразума када је у питању “Заједница српских општина” што је требало да буде некаква утешна награда за српску страну, која је учинила низ значајних уступака. Ово је и порука врху српске власти, да у Бриселу не могу готово ништа постићи, и да треба да се “помире са судбином”, јер Албанци имају иза себе моћне западне заштитнике. Исто тако је јасно да и држава Србија има тако мале капацитете на Kосову, да су јој руке готово везане. То је наравно последица и пораза у рату из 1999. али и повлачења српских институција и губљења власти у неким општинама после 2000-те.

На овоме се ствар не завршава. Бруталност напада и свесно продуциране сцене понижења Срба, а нарочито Марка Ђурића, су ипак изненадиле многе. Чинило се да Албанцима није потребно такво отворено насиље јер до сада је све ишло по њих “као по лоју”. Но са променом администрације у Вашингтону су се променили приоритети. Балкан није више у фокусу, а Албанци немају више онај статус који су имали. Но исто тако је јасно и да се политика САД која контролише и ЕУ и Балкан није променила. Наставља се политика старе администрације али по инерцији. Албанци иду логиком изазивања инцидентата и провокација да би опет скренули пажњу на себе и да би добили нови импулс подршке.

Овај напад на Србе је показао и колико је ЕУ немоћна да нешто одлучи или учини уколико нема подршку за то из Вашингтона и Лондона. Но оно што је значајније је да ниво бруталности према представницима Срба и државе Србије говори да ово није дошло без зеленог светла са Запада. Поставља се питање ако пошиљалац поруке нису Албанци или нису само они већ њихови западни ментори коме је она упућена и какав је њен саџај. На први поглед а нимало нетачно то је жесток притисак на Србију да попусти око чланства у УН, што Србија наравно никако не сме учинити.

Ни ово није крај у читању “поруке”. Читав догађај је тако режиран да је јасно да њега Албанци нису могли одрадити без дозволе оних који контролишу Kосово. Експлицитност провокације говори да није реч само о “поруци Србији”. Она је упућена и Русији која се до сада представљала као неко ко дипломатски подржава Србију. Ако се овај догађај посматра у контексту нове хладноратовске реторике коју лансира Лондон и неки кругови у Вашингтону (који су непрецизно названи “дубока држава”). Покренута је нова антируска кампања у којој кључну улогу имају провокације попут наводнног тровања бившег руског обавештајца за шта је оптужен Kремљ. Уколико би Русија оштрије реаговала на напад у Kос. Митровици дала би материјал за кампању “Русија се враћа на Балкан” што би изазвало многоструко јачу контраофанзиву. Са друге стране ако не реагује порука је јасна – “Русија је слаба и немоћна”. Није далеко од памети да се те ствари увежу у једну глобалну акцију која има за циљ изолацију Русије али и присиљавање Трампа да се активније окрене против Москве. На жалост сви ти глобални ломови се дешавају преко наших леђа.

Бранко Радун

Извор: vidovdan.orgpolitika.rs