Када сам прекјуче била у гостима код амбасадора Белорусије господина Валерија Бриљова, са председником Српске развојне академије РАС доц, др Алеком Рачићем и академиком проф.др Миланом Распоповићем,питала сам господина амбасадора да ли зна да је оснивач Универзитета у Белорусији, у Минску, 1921.године, био син Србина из Мостара проф. проте Ивана Христифоровића Пичете био је силно изненађен и обрадован овим сазнањем. Замолио ме је да му пошаљем податке о њему и јуче сам му их мејлом послала, а он је одмах почео да истражује на сајтовима Белорусије о др Пичети.

СРБИН, АКАДЕМИК, ДР ВЛАДИМИР ПИЧЕТА САХРАЊЕН ЈЕ У МОСКВИ НА НОВОДЕВИЧКОМ ГРОБЉУ 1947.ГОДИНЕ


Отац др Пичете Иван рођен је у Мостару и постао је руски држављанин 1869.године.Његова супруга Марија Григоревна била је научница, рођена у Украјини. 


Владимир је рођен у Полтави 1878 године и када је завршио Московски универзитет , историјско-филолошку групу, радио је као професор у Москви. Био је један од најпознатијих историчара Русије.


У Минск је дошао 1920.године и већ наредне 1921.године ударио је темељ Универзитету у Белорусији, у Минску.Био је изузетно уважен и ван граница Русије, али је доживео да га 1930.године неки другови из Минска прогласе за контрареволуционара и 4 године је провео у изгнанству, радећи тешке послове.

СРБИН, АКАДЕМИК, ДР ВЛАДИМИР ПИЧЕТА САХРАЊЕН ЈЕ У МОСКВИ НА НОВОДЕВИЧКОМ ГРОБЉУ 1947.ГОДИНЕ


Када је 1934.године дошао код Стаљина министар спољних послова (касније предедник) Чехословачке, Едвард Бенеш Стаљин га је питао кога жели да види и Бенеш је рекао да жели да види знаменитог историчара др Владимире Пичету. И онда је настала потрага за Владимиром Пичетом, јер нико није могао да пронађе тог дивног Србина, кога су непријатељи науке отерали у изгнанство. Одмах је после тога пронађен и наставио је нешто касније каријеру професора у Москви. Био је знаменити руски академик и уважаван изузетно све до смрти 1947.године.


Сахрањен је у Москви на Новодевичком гробљу.


ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА ОВОМ ВЕЛИКОМ СРБИНУ ШТО ЈЕ ПРОНЕО СВЕТЛО СРБСКО ИМЕ КАКО У РУСИЈИ И БЕЛОРУСИЈИ, ТАКО И У ДРУГИМ ДЕЛОВИМА ЕВРОПЕ!

Приредила Зорица Пелеш

Српска историја