У сред пандемије и ванредне ситуације, Влада Републике Србије и даље плаћа, са око 700 милиона евра годишње, бирократе запослене у Титовом бирократском Франкенштајну, званом Аутономна Покрајина Војводине.

Пошто видимо да се многи Титови пионири и пионирке буне што Влада даје неколико милиона евра за завршетак најважније катедралне Цркве српског народа, заветног Храма Светог Саве, да се позабавимо истинским проблемом бацања народних пара у сред епидемије.

Аутономна Покрајина Војводина је комунистичко недоношче из Титовог Јајца (о чијем стварању и постојању нас нико никада није питао) скројено на злочиначком АВНОЈ-у 1943. године супротно својој оригиналној намени из 19. века—да буде средство уједињења српског народа тј. националне и територијалне аутономије Срба у односу на Беч и Будимпешту. Једино заједничко што данашња Војводина има са Војводином војводе Стевана Шупљикца, митрополита Јосифа Рајачића и Светозара Милетића јесте то монархистичко име “Војводина”. Све остало стоји у потпуној супротности са Српском Војводином из 1848. године и потоњим Војводством Србија и Тамишки Банат из 1849. године, а данас служи као средство разједињавања, уцењивања и угњетавања српског народа.

Ако сте огорчени што Влада троши државни новац за довршетак заветног Храма Светог Саве (потребно је око 15 милиона евра да се заврши) у време када здравствени систем у Србији показује сву своју неефикасност (али и у време када се већ граде нови клинички центри по највећим градовима), требало би сву своју огорченост да уперите на највећи бунар народних пара, а то је функционисање Титове Аутономне Покрајине Војводине.

7% државног буџета или народних пара оде на Аутономну Покрајину Војводине. Шта то значи? У сред епидемије се потроши најмање између 600 и 700 милиона евра на то. У поређењу са пар милиона који годишње оду на довршетак Храма Светог Саве, Аутономија Војводине поједе бар 300 пута више пара, а те паре би могле да се уложе у (већ неефикасни) здравствени систем.

И ти силни еври не иду на потребе грађана који живе на подручју Аутономне Покрајине Војводине да би они живели боље. Напротив, тај новац одлази највећим делом на одржавање бескрајно неефикасне и корумпиране покрајинске администрације. Дакле на покрајнске посланике, секретарице, возаче, агенције, путовања, дневнице, плате бирократа, регресе, бонусе итд. Преосталих 93% републичког буџета се троши на бољи живот али свих грађана Србије и на путеве, болнице, школе итд. и то на територији целе државе Србије.

Дакле, апсолутно је јасно да се за Титову Аутономну Покрајину Војводине троши неупоредиво више новца него за Храм Светог Саве. Па када је тако, да ли бисте подржали идеју уклањања АП Војводине, са циљем да се 700 милиона евра, које се троше на финансирање бесмислених и непотребних паралелних институција и војвођанске бирократије, преусмере на српски здравствени систем у сред епидемије?

Апсолутно је јасно да таква паралелна бирократија у једној малој држави и бунар за бацање народних пара не треба да постоји.

Укинимо Аутономну Покрајну Војводину!

Историја Срба

--

1 KОМЕНТАР

  1. Naravno, Srbija treba biti uredjena tako da okruzi raspolazu vecim finansijskim sreddtvima, tj. da imaju vecu moc odluke gde i kako ce potrositi novac. Yo je prava decentralizacija. Trenutno imamo pokrajinu sto predstavlja svojevrsni „centralizam u centralizmu“ bez ikakvog boljitka u smislu efikasnosti drzavnog aparata.

    Dakle umesto Vojvodine (autonomna oblast) i ostatka drzave (nije autonomna oblast!), treba finansijski osamostaliti manje teritorijalne jedinice, tako da imamo npr. Srem, Backa, Banat, Macva, Raska….. Tako bi se i stanovnistvo osecalo vise „kod kuce“ sto se tice javnih finansija

    Ukidanje sadasnjeg uredjenja (dvocentralizma) bez uvodjenja pravog decentralizma je presipanje iz supljeg u prazno.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here