“Пуча у СПЦ, дакле, није било, али само зато што он није успео” – социолог религије Мирко Ђорђевић (1938-2014), Pescanik*

Не знамо ко ће на трону Светог Саве на Цетињу наследити покојног митрополита Амфилохија, али знамо ко су наследници покојних Живице Туцића и Мирка Ђорђевића. Туцићев наследник је немачки епископ др Дурић, а Ђорђевићев бивши професор др Кубат. Двојац верских аналитичара Туцић-Ђорђевић је у своје време коментарисао сахрану патријарха Павла за ТВ Б52. А двојац Дурић-Кубат је изкоментарисао сахрану митрополита Афилохија за рачун америчких медијских бомбардера наших дана – ТВ Нова и ТВ Н1. Сахране патријарха Павла и митрополита Амфилохија су догађаји култног реда у којима су се Срби пројавили као заветни народ. И онда, и сада задатак страних пропагандних сервиса је била контрола штете!

Нова.рс је великог српског митрополита испраћала преношењем материјала везаних за немачког епископа чим су се појавили у јавности. 30.Х са Дурићевог сајта преносе Дурићеву реч о митрополиту која је дорађени извод из његове беседе изнете митрополит у част 2015. у Подгорици. То преношење стављају под наслов “Григорије за Нова.рс о Амфилохију: Био је пророк и песник”?! Текст је визуелно аранжиран Дурићем пред новогодишњом јелком?! Неко слави, замишља жеље, очекује Деда Мраза? Или ми то грешимо? Ако је Дурић заиста “поводом вести о упокојењу Митрополита Амфилохија” дао изјаву себи блиском новинару Војиславу Милованчевићу, зашто њега и његову медијску кућу није испоштовао и потписао код себе? Није ваљда срамота одрадити за Нову?!

Исту ажурност овај сервис понавља објављивањем видео записа Дурићеве беседе за трпезом по сахрани 1.ХI?! Чисто сумњамо да публика која прати Нову гори од жеље да гледа и слуша било ког у мантији о митрополиту Амфилохију па био то и њихов истомишљеник. На програмском наступу Дурић-Милићевић-Кубата на Филозофском факултету фебруара ове године нпр. могли смо да чујемо од једног представника колонијалне интелигенције “ја ово више не могу да слушам!” – и оде човек и остави Дурића са његовим зеком и медом. Наташа Кандић је пак са својим тимом била стрпљива и пажљиво је испратила наступ ове тројке до краја. Када оцењује неког, она то ради савесно. У тренутку када ово пишемо снимак је приказан 76.520 пута. Ако одете на јутјуб канал Нове видећете да је редовна гледаност изложених материјала далеко, далеко испод ове. Дурића дакле нису слушали редовни пратиоци Нове. Он послужи Новој двоструко. Својом мантијом легитимише политичке ставова и погледе Нове код људи који су национални и ближи Цркви. А онима који су заражени аутошовинизмом и аутоколонијалним погледом на свет Дурић даје “црквену” потврду исправности, издаје им идеолошку индулгенцију. Како год, најшира публика је могла да види да сво време Дурићеве беседе његов духовни отац, бивши епископ, Атанасије Јевтић непрестано једе? 13 минута и 9 секунди траје снимак, и сво то време Јевтић непрестано жваће. Друге владике за столом – Бориспољски, Будимљански, Шумадијски, Милешевски, Крушевачки, Славонски – седе мирно и достојанствено, и прате говорника.

4.XI ујутру, немачког епископа дочекује водитељка Маџаревић у елегантној црној тоалети за вечерњи излазак са дубоким деколтеом. Ценимо оком да је без брусхалтера. Кармин је јак, затворене црвене боје. Фризура је једна од фризура које смо запамтили на секс бомби Ким Бесинџер у култном филму Девет и по недеља у кревету (1986). Водитељка телевизије у америчком власништву, црнином жали српског митрополита који је српског вођу Радована Караџића крио у својим молитвама у време док је за њим била расписана потерница Хашке инквизиције?! Које то могао икада очекивати? Шта се крије иза тога? – О томе другом неком приликом. Разумљиво је да за верског коментатора узима човека који је прозивао Радована и Ратка што се не предају нашем непријатељу. Са друге стране видео везе Дурић се одлучио за црну мантију без кошуље. Свој имиџ је успешно подцртао редовним неношењем камилавке. Можемо само да жалимо што иза себе нема ентеријер који га је пратио у требињском владичанском двору, јер би тако његови медијски иступи из далеке Немачке добили на визуелној пуноћи.
За блаженопочившег српског архијереја немачки епископ је у својој беседи рекао да је био “онај коме се безусловно верује, онај за којим се иде и то се иде без задршке. Куд он иде, ми идемо за њим, с пуним поверењем”. Како је Дурић безусловно веровао митрополиту Амфилохију и ишао за њим без задршке видели смо много пута, а најбоље 2008. Те године је Дурић Српској цркви и митрополиту Амфилохије приредио парадигматичну аферу Полиграф! Да укратко пређемо историјско градиво:

– Дурић на Сабору СПЦ (11-15.XI) поред живог патријарха Павла дефакто износи пројекат који ћемо звати The Yong Pope, тј. пројекат избора себе, са 39 година живота, за српског патријарха.

– Тада актуелни министар вера Богољуб Шијаковић, проф. и др, посећује неке владике у току Сабора и предлаже им да нови патријарх буде “млађи човјек који ће имати снаге”, виталности и енергије. По Шијаковићу, дакле, ни Павлов заменик митрополит Амфилохије није способан да кормилари бродом Српске цркве?! Медији су писали да су се чланови Синода жалили српском председнику Тадићу “на уплитање световних власти у важна црквена питања и чак тражили смену тадашњег министра вера.”

– Пошто млади папа није изабран, Дурић пише ситно писмо, и како сам говори шаље га на 40 адреса е-поштом и факсом, свим владикама. РТС-у је изјавио да је добио 14 одговора, од којих су 2 била негативна (немачки Константин и канадски Георгије). О његовом и Жељке Јевтић пребројавању српских владика у неком од следећих наставака. Владике Артемије, Пахомије, Лаврентије и Јован загребачки изјављују да писмо добили нису, а прота др Саво Јовић, главни секретар Синода СПЦ изјављује да “нисмо добили никакво писмо владике Григорија и први пут га видимо у новинама”, и да “писмо владике Григорија не може да буде на дневном реду (Синода) кад га нисмо ни добили.”

– Две недеље нема јавно запажених реакција на интерно послато писмо. Али га онда Вечерње новости објављују у два наставка да би се 9.XII у целости нашироко нашло у јавности. Директор, главни и одговорни уредник Новости Манојло Вукотић је лични пријатељ Дурића. Писмо је како каже нашао “стицајем срећних околности”, “на осам густо куцаних страна”, без Дурићевог потписа па је зато морао да проверава “његову аутентичност три дана”. Жељка Јевтић у Блицу, која је и у те дане отворено заступала Дурића, оптужује митрополита Амфилохија оптужујући његове људе овако “иначе, у Цркви се јавно говорило последњих дана да су управо људи блиски митрополиту изнели писмо у јавност.”

– У Новостима је 10.X у текућој афери монтирана афера о ауторизацији текста молбе патријарха Павла за повлачењем са патријарашког трона. За писање текста молбе је оптужен владика бачки Иринеј, а из контекста се закључује да се митрополит Амфилохије оптужује да је водио руку патријарха Павла при потписивању 8.X (били присутни бихаћки Хризостом, милешевски Филарет, жички Хризостом, и иза затворених врата на благослов од патријарха Павла позвана председник НС РС Ђукић-Дејановић?! Опет су се ту појавили “поједини црквени великодостојници спремни да објаве” имена и шта већ не. Али авај, историја је остала по ко зна који пут ускраћена за имена и презимена тих курвиних синова. Прота др Саво Јовић је одсечан: “То су све измишљотине, ја сам сведок да је молбу потписао патријарх Павле лично!”

– Дурић даје 11.X интервју РТС-у (као и о самом писму, ни о томе сад немамо живаца).

– После свега “најжућа међу жутим телевизијама и најнецрквенија на Балкану”, како Б92 квалификује митрополит Амфилохије зове Дурића да гостује у емисији Полиграф, коју воде нико други до стари добри српски пријатељи Југослав Ћосић и Антонела Риха. И овај пристаје да и ту своје гусла!

– Митрополит Амфилохије га очински саветује “да не учествује … да би смо сачували његов образ и достојанство Цркве”. Све што се дешавало тих дана око Дурићевог писма “сигурно да је нашкодило и да шкоди Цркви, јер се она своди на бувљак, без икаквог суштинског разлога. Одлуке Сабора су такве какве јесу. Сабор је место где се о таквим питањима говори, а где је то и речено. Владика Григорије је у писму само поновио оно што је рекао владикама на Сабору. То је његово право, али није добро, ни за њега, ни за Цркву, ни за народ, ни за владике – да се Црква своди на некакво беспотребно надгорњавање. Просто сам жалостан што се тако озбиљне теме на такав начин третирају и што се беспотребно своде на уличне.”

– Дурић, безусловно верујући у митрополита Амфилохија као духовника, без задршке шаље Б92 писмо којим отказује гостовање, што су они наравски објављују у целости. У њему оптужује митрополита да му је забранио, а не да га је само саветовао. Дакле, Амфилохије по Дурићу лаже када каже “није реч о наредби него о препоруци”! Даље по њему митрополит припада људима који “брзо заборављају шта су до јуче и још јуче говорили”. Није могао да не напише за себе да му је патријарх Павле једном приликом рекао да говори у Београду кад год може, јер је чуо од пријатеља да Дурића људи радо слушају – и тако скреса Амфилохију у браду пред целом Србијом. Јер како наставља “врло добро знамо да је Патријарх итекако био против тога да говоре неки који данас говоре”. А тих дана у јавности су “говорили” само митрополит и он. Сви други су били у послушању Цркви и митрополиту, и тек по неко на прст једне руке је дао минималистичку изјаву не улазећи ни мало у расправу по од Дурића измонтираним темама. Јевтићка из Блица објављује да је митрополит Дурићу забранио не само учешће у емисији него и “да на даље јавно говори о Цркви”. По устаљеном рецепту имала је интервјуисаног једног неименованог владику, а неколико, опет неименованих владика јој је рекло да Дурић неће сносити последице на Сабору јер има подршку.

– Медији су извештавали да се Дурић пар дана није одазивао на митрополитове телефонске позиве. Најављивано помирење се на крају одиграло на Никољдан. Митрополит као 29 година старији од Дурића је потегао у Требиње духовној громади на ноге?! Издато је саопштење. Актери су се сложили “да горућа питања Цркве треба решавати кроз законодавне и извршне органе, Свети архијерејски Сабор и Свети архијерејски Синод”.

– Дурић је писмо написао и отпослао зато што после јесењег заседања САСабора СПЦ “није могао да спава”?! Митрополита Амфилохија је “грдио” из љубави. Манојла Вукотића није тужио за “објављивање писма (без његове сагласности), које је интерног, а, у једну руку, и личног карактера”, а што “представља најгрубљу повреду (његовог) права на приватност”.
– митрополит Амфилогије се није оглашавао на нападе које је доживео од Дурића и медијске компаније.

Да ли се нешто променило у лансирању афера против СПЦ од 2008?!

Да на крају овог дела сумирамо неке очигледне ствари речима др Миодрага Петровића из тог времена:

“Добро је то што је „јавност“ упозната са поступцима и неодмереним речима епископа Григорија, јер та јавност није изван Цркве и зна да ову не чине само епископи него и народ. Одступио је од светоотачке праксе братољубивог обраћања сабраћи архијерејима. Умишљено себе види у улози спасиоца Српске Цркве. Не зазире од старијих, умнијих и од њега способнијих архијереја,свесних да Црква није од јуче и да њена вековна мисија не може бити преиначена избором новог патријарха. Опште је мишљење, међутим, да писмо није срочио Григорије него Атанасије који очајнички настоји да за патријарха дође његов човек, помоћу кога би се из ‘оставке’ још више активирао и у Цркви харао. Нездраво је то што еп. Григорије брине ‘да Београд добије свог епископа’, уместо да брине је ли и последњу душу у својој епархији придобио за Царство небеско. Одраз слабости је то што упорно кривце за стање у Цркве тражи у неким ‘тајним службама’ и у сабраћи архијерејима који, сасвим оправдано, о тој богочовечанској установи не мисле као он. Најпре у себи, дакле, треба да тражи кривца.

Григорије је, дакле, неканонски наследио Атанасија. Али он од њега није наследио само епископски трон, него недоличан речник и недопустиву навику да се пропиње изнад Цркве. Према томе, његов епископски почетак није добар, а чему почетак није добар – по речима Св. Јована Златоустог – за одбацивање је и све остало. Из себе је еп. Григорије Атанасијевим устима изнео оно чиме је и испуњен, што се закључује из питања која упућује сабраћи архијерејима: ‘…Хоћете ли да стварно отворим уста до краја и у речима развежем чворове о чијем постојању сви деценијама знамо?!’ Зашто је, дакле, деценијама ћутао, а проговорио кад га је обузео гнев што Патријарх Павле доживотно и канонски остаје поглавар Српске православне цркве? Отуда и толики жал за пропалом ‘визијом’ министра вера Богољуба Шијаковића, који је ‘предложио да тај који ће да буде први има виталност и енергију, да буде млађи човек који ће имати снаге да се са поменутим (тешкоћама) носи …’ Не схвата да у Цркви не одлучују министри него само Сабор епископа. А уздајући се у министра, Григорије на себе навлачи осуду извргнућа и одлучења, јер 30. правило Апостолско код Светога Саве гласи: ‘Епископ који помоћу властеле буде постављен, да се извргне и одлучи’ (М. Петровић, Законоправило, стр. 129 ). А у тумачењу 3. правила Седмог васељенског сабора између осталог пише: ‘Буде ли ко помоћу мирске властеле изабран и преко њих прими неку Цркву, то јест по њиховој вољи буде постављен за епископа, такво постављење не само даје не важеће, већ и извргнуће и одлучење навлачи на онога који је на такав начин добио јерејство“ (Исто, стр. 477).

За осуду је, дакле, мешање министра вера у питање смене или избора поглавара Цркве. А о том његовом мешању сазнајемо управо из Григоријевог писма.”
Побожном доста!

P.S.Свако слово и навод су лако, е-доступно провериви: па ко воли нек изволи.
*) да уђе у записник да смо навели Кубатовог претходника у коментаторском послу у позитивном контексту

Срђан Крунић

Оставите Коментар