Ех, кад привилегована екс-титоистичка мањина узме „правду“ у своје руке и крене да хистерично скичи и вређа по Србији, дошло је последње време. Или могући наговештај тог „последњег времена“, с апокалиптичним тоновима једне грађанистичке верзије Судњег Дана на њихов безбожнички начин.

Шетам ја тако малопре Змај Јовином улицом, носећи кесе са књигама у руци, користећи део једног суморног децембарског дана без кише и ветра.
И прилазе ми људи, наш народ, користећи прилику да ме поздраве и изразе подршку.
Па то тако учинише и једна Бранислава са својом пријатељицом Софијом, на најлепши могући начин.
Све уз забринутост „шта ће бити с нама“, са оволико непријатеља којима смо окружени и споља и изнутра…

У тренутку кад оне кренуше даље, наиђе неко чудно биће у фенси-капуту и одједном поче да мрмља најгоре уличарске увреде на мој рачун.
Дотична госпоја се не заустави на томе. Поче затим да ме гласно псује и дословно скичи са нескривеном мржњом.
Прети ми најстрашније, речником чувара концентрационог логора.
И то траје…

На мој осмех и коментар „да то не пристаје једној дами“, она стаде да из све снаге излива свој гнев. Као да је предамном пукла канализациона цев. Са све дизањем средњег прста и другим уобичајеним ритуалима чисте мржње.
Све по правилима њихове „политичке коректности“, где нема демократије за „непријатеље демократије“, нити ма каквих права – за противника накарадно схваћених „људских права“. А посебно за Србе и оне који јавно реагују на страдања и бол нашег народа.

Да је сад 1945-та, завршио бих свој земаљски живот одмах ту, бачен под ноге србомрзачког стрељачког строја. С тим да, уместо војничких цокула, ова србождерка на себи носи елегантне чизмице, али је суштина иста.
Иста мета, исто одстојање. И ја као Србин, „човек кога треба убити“.
Чиста (расна) екологија, етнички постављена и масно спонзорисана…

На госпојину жалост и несрећу њених сабораца и „другова“, то више никада неће моћи тако. Ма колико се трудили да истовремено прете и глуме жртве.
Прошло је њихово време, и то заувек.
Доћи ће истина на сцену, колико год им то сметало. А заједно са истином – и правда за Србе, од свих нападнутих, клеветаних и распетих. Па тако и од ове острашћене активисткиње уједињеног антисрпства.

P. S.
Срећан вам празник великог православног светитеља који је рекао, једном заувек, да „Бог није у сили, већ у правди“!

Драгослав Бокан за Националист

1 KОМЕНТАР

Leave a Reply