Литванија ће статистички, према мјерилима Европске уније, ускоро досећи ниво благостања на којој неће моћи примати издашну помоћ Брисела, а фондови ће се усмјерити на земље у којима је лошије економско стање, где је ниво корупције већи, а могућност пословања лошија. Но, након губитка субвенција Литванија би могла захтијевати излазак из ЕУ, јер неће моћи издржати притисак губитка новца којег неће моћи да користи.

За многе политичаре у Литванији заједничка благајна Европске уније постаје окупација, а сама институција фондова ЕУ коцкање. Попут свих балтичких земаља, Литванија ће након 2022. године добивати много мање новца него од тренутка уласка у Европску унију. Дакле, “врх субвенционирања” ће трајати 18 година, од 2004. до 2022. године, али то је медаља с двије стране.

Без обзира на корупцију и крађу субвенција, као што се догађало и у Литванији, не могу се занемарити побољшања, од обнове и изградње путева до обнове старог стамбеног фонда. Све балтичке земље су дословно обновљене с новцем којег им је осигурала ЕУ.

Негде је наведено да су на рачун богатијих чланица ЕУ обнављане болнице, од којих су неке биле нешто између амбуланте или или музеја.

Украшени су и травњаци, за које је ЕУ такође платала локалне берзе рада, а оне су заузврат радиле једну сезону, “за оне који нису могли самостално пронаћи посао”. И тако све до споменика Лењину, који се морао уклонити или “радити на њему” дословно на сваком углу. Чак и за то су служили фондови Европске уније.

Међутим, ових дана се у ЕУ води жестока битка око ниво будућих потпора након 2022. године. Чињеница је да ће новца у фондовима за Литванију бити мање, што нитко не спори, али колико мање, то је тема тешких и мучних преговора.

Но, постоји један проблем о којем становници нових чланица обично појма немају и сви мисле да је довољно назвати Брисел и новац стиже. За Литванију ће износ субвенција бити мањи због једноставне математике, која је с једне стране одраз организираности ЕУ, али је за званичнике у Вилниусу и регионалне челнике земље незамислив апсурд.

Дакле, земља која је постала чланица Европске уније почиње се сматрати мање или више успјешном када је њезин БДП по глави становника једнак или прелази 75% просјека ЕУ. Сматра се да таквим земљама у овом случају помоћ више није потребна, да је земља на ногама и на њу долази ред да помогне слабијим чланицама или новопридошлим земљама.

У Литванији та бројка износи 49%. Рећи ћете да се онда немају што бринути?! 18 година, ако узмемо раздобље до 2022., Литванија је пуњена новцем, колико год је требало, и досегла је циљаних 75% просјека. Како, ако смо написали да је још на нивоу 49%?

Разлог је тај што се у израчун не узима номинални БДП по особи, већ БДП према такозваном “паритету куповне моћи” (ППП). То јест, БДП који рачуна разлике у цијенама и куповну моћ, којег многи сматрају релевантнијим податком од номиналног бруто домаћег производа израчунатог у америчким доларима.

У овом случају се испоставило да прави БДП Литваније по особи није 49% просјека ЕУ, него чак 78%! Тако је, као што је потврдио Зyгимантас Маурицас, главни економист банке Луминор. Литваннци имају плату од 700 еура, која се према логици еврпоских званичника претвара у већу плату од просјечне грчке плате од 1100 еура или 733 еура Летоније, што је према паритету куповне моћи просјек од 917 еура.

“Парадокс је да ће Литванија добити мање помоћи ЕУ, не зато што је богата, већ зато што је јефтина”, пише економист Маурицас на својој Фејсбук страници.

Али парадокси не завршавају овде. Главни статистички уред ЕУ Еуростат недавно је објавио следеће податке, због којих су званичници Литваније дословно киптили од бијеса. Наслови су били сјајни: “Литванија је једна од најјефтинијих земаља у Европској унији”. ниво цијена роба и услуга у Литванији у 2017. години износи 65% просјека ЕУ. Литванија је по скупоћи на 23. мјесту на попису свих 28 земаља ЕУ. Дакле, једна од најјефтинијих.

Чини се да су наслови били у праву, чему се становници Литваније могу радовати. Али због тога слиједе одлуке Брисела којима се баш неће радовати. ниво плата у земљи је 60% просјека ЕУ. Дакле, имамо просјек цијена од 65% и просјек плата од 60% и ту су просјечни Литванијанци већ изгубили 5%.

Даље, које су основне људске потребе? Прва је храна, а храна и пиће у Литванији су 2017. године коштали 82% просјека ЕУ. Допустите да вас подсјетимо, плата износи 60% просјека, а храна кошта 82%. Што још? Одећа у Литванији се продаје по цијенама 105% просјека ЕУ, уз просјечне плате од 60%. Што се догађа? Док државна пропаганда тврди да је Литванија једна од најјефтинијих земаља ЕУ, заправо се испоставља да становници своје потребе плаћају много више него становници осталих земаља.

Још увијек се није ријешио проблем масовног исељавања, што смо обрадили у једној од претходних анализа.

Наравно, многи преживљавају у зони сиве економије и због тога је у Литванији службена просјечна плата једна од најнижих у ЕУ. Но, како су службене цијене само 65% просјека ЕУ?

Из прошлости! Сјетите се да на тих 65% просјечних плата иде одећа која кошта 105% просјека, храна 82%, а ту су и лијекови које троши велики дио популације, углавном стари и добри Совјети, који се ни на што не буне.

Али вратимо се субвенцијама ЕУ. Како, уз овакве статистике, оне могу постати мање за Литванију? То Литванци, или боље, влада и елита, заправо не разумију. Сви објективни подаци говоре да Литванија никада није била донатор за сиромашније земље ЕУ и то неће морати бити до 2022. године. Али је службени и хладни бирократски Брисел безобзиран.

“Тачно, имате најнижу плату у ЕУ, али сте невјеројатно јефтина земља”, логика је Брисела. званичнике у Бриселу не апсолутно не занима чињеница да се овај појам “јефтине земље” утопио у сјени сиве економије. Осим тога, чак и ту се не могу сложити Еуростат и Вилниус. За једне сива економија у Литванији износи 15%, а за друге је чак 40% укупне економије земље.

А онда, што је за Литванију још горе, земља ће све више и више морати уплативати у заједничку благајну Европске уније. На једној ће страни субвенције бити све мање, а повећават ће се допринос укупном прорачуну ЕУ. Ово је врло једноставна формула.

А што ће власти земље учинити по овом питању? Могу учинити само једну ствар. Када износ субвенција постане мањи од уплата, а земља не буде имала од чега живјети, Литванија може захтијевати повлачење из ЕУ, што је тема о којој се почиње говорити у земљи за коју се тврди “како стоји на бранику еврпоских вриједности и тековина западне цивилизације”.

Такозване маргиналне локалне елите и даље мисле да је Литванија окупирана, али ће у будућности њихова популарност расти и они ће тражити накнаду од окупатора. “Чисти рачуни” су постали општи тренд у “западном свијету” и он није заобишао ни Литванију. Строго говорећи, део милијарди које су већ уложене у земљу је добрим дијелом опљачкан. Мало су се покрпали центри великих градова, окречили фасаде зграда, поправиле главни путеви и жељезнице, болнице, оне праве и фантомске, али ово данас је ништа за оно што ће се догодити након 2022. године.

--