Погрешно је мишљење, које је иначе уобичајено, да су први страни најамници, као лична гарда, били унајмљени од стране нашег цара Силног. Традиција те праксе је, заправо, много старија…

За краља Милутина се поуздано зна де је имао гарду, и то састављену углавном од Туркопула (христијанизованих Турака), док се његов син, краљ Стефан Дечански, ослањао на Каталонце. Мало је познато да је и Милутинов отац, Урош Храпави, такође имао гарду, додуше малобројнију. Окосницу Душанове гарде су чинили тевтонци, немачки оклопници, међу којима је најпознатији био славни борац и витез Палман Брах, капетан гарде. Његов рођени брат Кијарене је био заменик, као и синовац Георг (касније Ђорђе).

После изненадне смрти цара Душана, његова гарда се расула по Европи тражећи нову службу. Једини који је остао у Србији био је Ђорђе. Оженио се српском властелинком и примио Православље. Постоје подаци да је његов најмлађи син учествовао у знаменитом Косовском боју…


Текст и слика су настале у сарадњи са: Goran Gorski

--

Leave a Reply