„Метак је дошао с леђа“?! Ова верзија смрти Ђорђа Божовића Гишке деценијама се прича и препричава, иако никад није проверена нити потврђена. Да ли је командант Српске гарде убијен заправо с леђа јер је био десна рука Вука Драшковића и сметња режиму Слободана Милошевића? Већ те 1991. постојали су наводи да су из Београда послате плаћене убице да пуцају с леђа на Божовића.

Међутим, Гишкин саборац за Kурир је својевремено открио да је истина сасвим другачија.

„После три деценије одлучио сам да испричам праву истину о погибији мог команданта Ђорђа Божовића Гишке на ратишту у Хрватској. Ћутао сам досад, али мислим да је коначно дошло време да се каже како је страдао. А права истина је да су га усред жестоке борбе, на улазу у Госпић, убили Хрвати разарајућим думдум метком и да ми је умро на рукама. Приче да су га ликвидрирали Срби немају везе с истином.“

Овако је почео ексклузивну исповест за Kурир Новосађанин Ђурађ Фибишан, саборац и близак пријатељ Ђорђа Божовића Гишке, присећајући се маја 1991. и Борова Села, у ком се први пут срео с Гишком.

  • Тада сам се уверио у његову харизму. Тако је почело наше пријатељство. Постали смо нераздвојни. Гишка је после неколико месеци организовао екипу за Госпић. Тамо су већ били ратници војводе Радета Чубрила. Два аутобуса пуна добровољаца кренула су из Београда са пумпе „Змај“ 3. септембра 1991. С нама је био и Бранислав Лаиновић Дуги, који је у то време држао новосадску дискотеку „Парадизо“ – причао је Ђурађ.

Дан и ноћ заједно

Наш саговорник каже да је, када су у вечерњим сатима стигли на фронт, Гишка рекао војводи Радету:

  • Раде, где су усташе? Хоћу одмах на прву линију! Потом је изабрао десеторицу, отишао на најистуреније положаје и распалио по непријатељу. И од тог првог до последњег дана увек је викао: „За мном, јунаци!“ Он додаје да је за две недеље проведене на ратишту командант Српске гарде показао невиђену храброст. Тако је било и кобног 15. септембра, дан пре Гишкиног 36. рођендана.

Пао ми је на руке и рекао: „Погодише ме, осећам топли млаз крви!“

Последњи тренуци

  • Гишка је пре подне био кум на крштењу саборца Здравка у цркви у Медаку. Потом се вратио право у борбу. Тог дана били су жестоки окршаји на улазу у Госпић. Сећам се да је викао: „Идемо, идемо, за мном.“ Трчао је испред нас, одмакао нам је 20-30 метара, једва сам га стигао. Дошли смо до моста који дели Госпић на два дела. Потом сам дошао до њега и пуцао. Рекао ми је да пазим да не погодим неког нашег. Међутим, у том тренутку само нас двојица били смо ту и то сам му и рекао. Он се заклонио код једног плота и руком гестикулаирао борцима да иду за њим – прича Ђурађ. Уследили су последњи Гишкини тренуци.
  • Ђорђе је ођедном поклекао. Пао ми је на руке, испао му је пиштољ. Последње што је рекао било је: „Погодише ме у леђа, осећам топли млаз крви.“ Убрзо су дошли саборци. Однели смо га у шатор, где нам је доктор саопоштио да је Гишка мртав – каже кроз сузе Ђурађ.

Завет Kаваје и Радоњића

Он понавља да су Божовића убили Хрвати, објашњавајући њихов положај, као и улазну и излазну рану на Гишкином телу.

  • Погођен је думдум метком. Метак му је прошао кроз ребра с леве стране и изашао кроз леђа. Имао је огромну рупу. Нису га убили Срби, још једном тврдим. Он јесте имао рану на леђима, али сам објаснио како, нису пуцали наши сигурно. Тешко ми падају такве измишљотине и зато сам и одлучио да кажем истину. Наши покојни пријатељи Никола Kаваја и Бошко Радоњић били су против тога, а Брано Мићуновић ми је дао благослов – открива Фибишан. – Гишка је имао много енергије. Такав је био цео живот, храбар и неустрашив. Част ми је што сам га упознао. Наставићу свој живот на Светој гори, ускоро ћу се замонашити – поручио је наш саговорник.

Рајко Недић-Јелена Ивић

Драма на фронту ЈАРАЦ ВЕЗАН ЗА МИНУ У ШТАЛИ

Усред борбе, ушли смо на неко имање. Штала је била пуна јарића, а јарац је био везан за мину. Да смо закачили експлозивну направу, сви бисмо изгинули. Морали смо да убијемо јарца, а месо смо подели мештанима, тако је Гишка наредио. Kада смо Гишка и ја дошли увече, месо је поједено. Kомандант је био задовољан што су борци и мештани имали храну, а нас двојица смо појели паштету из конзерве. Такав је био Гишка – прича Фибишан.

Феномен СЛАБО ВИДЕО НОЋУ,А БОРИО СЕ

Ђурађ открива да је Гишка ноћу имао проблема с видом. – Ђорђе је тражио, када падне мрак, да га водим. Држао сам га за руку јер је тада слабије видео. Говорио ми је: „Ми Божовићи генерацијски имамо проблем с ноћним видом“. И поред тога он се борио и ноћу- каже Ђурађ.

1 KОМЕНТАР

Оставите Коментар