Следећи велики празник који је пред нама је Васкрс, који је дан после Првог маја, а уколико се будемо придржавали свих мера до тада, и имали добар обухват вакцинације против корона вируса, највећи хришћански празник бисмо могли да прославимо „отворени“, само уз маске, држање дистанце и дезинфекцију, каже за професор др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог и члан Kризног штаба за борбу против ковида 19.

Уз ограду да је још тешко прецизно одговорити на питање да ли ћемо и под којим мерама славити Васкрс, професор Тидоровић објашњавада православни, који је 2. маја, не би требало да представља велики проблем, што се не може рећи и за католички који је 4. априла, дакле за непуне две недеље.

  • Православни Васкрс неће бити велики проблем. Биће већи проблем католички Васкрс. Он је ближи. Доћи ће нам много људи, а посебно ће нам доћи због вакцинације много наших, који раде по западној Европи. Тамо немају вакцине. Овде су мере, ипак, много блаже него у западној Европи. Сви су почели да уводе строже мере. Ако не у целој земљи, онда на одређеним територијама, као на пример Француска и Италија. Париз је, рецимо, блокиран, скоро половина Италије је потпуно затворена. Аустрија, такође, има врло строге мере. За католички Васкрс доћи ће људи овде да се опусте, онда ћемо имати повећан ризик за заражавање – каже проф. др Тиодоровић и додаје да свако ко има нашу личну карту и пасош, дакле двојно држављанство, има право да се вакцинише у нашој земљи.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Што се тиче нашег Васкрса, професор објашњава да би до тада мере могле да буду сведене на уобичајене, али да би се то догодило, требало би да се испуни много услова.

  • Тешко је прогнозирати, али ако се стварно будемо придржавали ових мера и вакцинација се буде одвијала успешно како очекујемо, и са много већим обухватом, онда би ситуација била много мирнија. Мере би биле сведене на уобичајене – на маску, растојање и дезинфекцију. Пустили бисмо сигурно и угоститеље и тржне центре али, све је то речено у кондиционалу, дакле, само под условом ако бисмо наставили са овим мерама, и придржавали их се најозбиљније и најдисциплинованије – истиче проф. Тиодоровић .

Да бисмо дошли до тог момента, према професоровим речима, требало би да снизимо бројке које се тичу ковида 19. Најпре, дневно би требало да имамо мање од 1.000 позитивних.

  • Треба да сведемо број дневно позитивних испод 1.000, и да имамо спорадичне случајеве на респиратору. Појединачни случајеви на респиратору не могу да се избегну ни да је све потпуно мирно, с обзиром на тешку клиничку слику поготово код старих, који имају и изражене коморбидитете, а поготово плућни болесници, хронични кардиоваскуларни болесници, пацијенти који имају малигна обољења.
  • Сад имамо много људи на респиратору. А, знате, то је крајње када неко дође на респиратор. Американци су имали студију која је показала да им 90 одсто умире на респиратору. Италијани и Французи су имали 70 до 80 одсто, а ми смо имали студију да ко дође на респиартор, има 50 одсто шансе да преживи – подсећа проф. др Тиодоровић.

С обзиром на то да је католички Васкрс ризичнији, највероватније ће при уласку у нашу земљу, важити исте мере као што су за новогодишње и божићне празнике.

Сви странци су морали да имају негативан ПЦР тест, као и наши држављани, с тим да су наши могли да се по уласку у нашу земљу тестирају, и ако су негативни да изађу из изолације.

Србија је прошле године Васкрс славила „затворена“, у ванредном стању. Био је то најдужи полицијски час, који је трајао од петка и 17 сати до до уторка у 5 часова.

Leave a Reply