Пет векова је народ слушајући уз гусле о Јерини стекао утисак да је она унесрећила Србију и своју породицу, а заправо Јерина Бранковић је у једном тренутку за своју државу жртвовала нешто најдрагоценије што је имала – своју децу.
Рођена у грчкој породици Кантакузина, на самом почетку петнаестог века, Јерина се са само петнаест година удала за српског деспота Ђурђа Бранковића. Иако је био двадесет година старији од ње, неки извори тврде да је пар имао много заједничких интересовања која су довела до тога да се у браку између Ђурђа и Јерине развије јака љубав.
Период Јеринине владавине био је врло тежак за Србију. Угари су је притискали са севера, а Турци са југа. Била је непопуларна у народном предању и названа Проклета Јерина, највише због изградње града Смедерева, тадашње нове српске престонице. По народном предању њена владавина је била сурова.
На политичком плану како би смирила страсти са Угарима, Јерина Бранковић је своју кћер Катарину удала за грофа Урлиха II. Турцима се није допао овај савез и одмах су затражили другу кћер, Мару. Јерини је веома тешко пао овај растанак, као и великом броју Срба у то време, поготово јер је Мара одлазила у харем.
Ипак многе српске принцезе васпитаване су тако да својом удајом и утицајем на свог мужа помажу породици и Србији, па ни Мара није била изузетак. Дуго је вршила утицај да султан Мурат II помаже њеној браћи, чак је и подучавала његовог наследника Мехмеда II који ју је веома поштовао. Такође султан јој је дозволио да задржи своју веру.
Иако су њени синови били принуђени да ратују за Турке (Гргур је чак и помагао да се освоји Солун, родни град његове мајке и његова ујчевина), Турцима то није било довољно. Да би Турци били сигурни да Бранковићи неће склопити савез са Угарима, Гргур и Стефан су послати султану као таоци.
Упркос Марином утицају и молби да их поштеди која је стигла прекасно, Гргур и Стефан су ослепљени. Ово је био још један ударац за несрећну Јерину.
Крај живота дочекала је као монахиња на Руднику. После Ђурђеве смрти, најмлађи син Лазар, тада већ наследник и његова жена Јелена протерали су је из Смедерева, сматрајући да од њих крије благо породице Бранковић.
Јерина је преминула у мају 1457. године. Сматра се да је отрована од стране свог најмлађег сина Лазара.
.
Не зна се где је сахрањена, а не зна се ни како се Србијом проширио лош глас о Јерини која је у народу, попут свог свекра Вука Бранковића, остала проклета и издајица.