Досадан програмско шумски интервју данас на Cafe del Montenegro (CDM), са личном пријатељицом и обожаватељком Тамаром Никчевић, (читај назови новинарком), из друштва некада главног за „Голи Оток“ пок. Јова Капе, и у листу доскорашњег, садашњег, његовог власника Петроса Статиса, Грка, задуженог за Милова „интересовања“ за градњу парка Карађорђевића у Милочеру и Светом Стефану, показао је наглашену збрку мисли политичког усамљеника чија садржина указује на висок ниво присуства елемената психопатолошке опсесивности изгубљеним, да не можемо, а да не укажемо на то можда да буде корисно и за његову „терапију“.
Прво, очигледна је наглашена склоност лагању, није „половина грађана Црне Горе против своје државе“ како он каже, него много више од половине против његовог присвајања државе и њеног „претварања у лични феуд“.
Друго, види се у одговорима „мрзитељ демократије“, за њега је ова власт, демократска већина „инцидент“, значи проблем. Проблема нема једино када је по његовој вољи, а проблема има када је по вољи народа.
Треће, „повратак шуми“ је његова опсесија, као порука како он каже „усијаним главама“ и међународној заједници. Ако не буде по његовом он ће у шуме. Тако изгледа и помало личи на узнапредовалу, не само политичку болест.
Четврто, „мегаломанија“ свој пораз у Црној Гори, демократски како је раније и сам потврдио, жели претворити у „рат против НАТО и ЕУ“ од стране демократске већине, што је неистина, психологија маса која бежећи од мачке шаље „поруку“ лаву да је нападнут и угрожен он, а не миш.
Пето, патологија „судије“ он жели и даље да суди људима вршећи притисак на судство у вези „његовог тзв. „државног удара“, сањајући да оне који су га победили у народу, он са својим личним тужиоцем пошаље у затвор. И народ треба „затворити“ ако је то у његовом интересу.
Шесто, „опсесија тужилаштвом“, и он каже у интервју „полакоте“, као и Катнић, цитира га, „Браво председниче“. Он овим показује да су Мило и Катнић једно биће у два тела.
Седам, он је „безбожник патолошки“, Црква је као и „Бог“ измишљотина Србије. Све је ово још од „Христа“ смишљено против „његове ЦГ“. Ово је заиста за забринутост.
Осам, „непријатељ православља“, то је већ параноја, он је у „бекству“ од већинског православног становништва, две трећине њих су против њега, зато „трагично“ жели узвратити.
Девет, „љубоморни губитник“. Само да нема Вучића… Убија га успех Србије и њеног председника. Зато би он са Тачијем из притвора, Изетбеговићем из Сарајева, и наследницима идеологије за „дом спремни“ у савезнички поход против свог народа, јер православни су већински народ у Црној Гори. Само да науди Вучићу, као зла вила из бајке „Трнова ружица“.
Десет, „себичлук“, о грађанима Црне Горе ништа, о њиховом здрављу и заштити вакцинама, ни речи. Он нема када да мисли на никог осим на себе. Сада и тај Абу Даби… шта Он тек о свему томе зна…