Сведоци смо да је данас поражавајућа статистика: Сваких десет дана убијена је бар једна жена, сваки други дан имамо да је неко у породици убијен, масакриран…
Kључни проблем у насиљу над у породици у Србији који бих истакла јесте трпљење насиља. Оно је одређено бројним друштвеним, али и психолошким разлозима међу којима је у самом врху “динамика насилног односа”, тачније чињеница да се свако породично насиље одвија кроз различиту, често потпуно контраверзну динамику: од класичног насиља када је жртва у потпуно подређеном положају, до фазе кајања насилника у којима жена – жртва има привид своје моћи да ситуацију ипак држи под контролом.
свом раду сам се ипак фокусирала на насиље над женама које је и даље у фокусу јавности због бројних случајева са трагичним исходом.Kључни проблем у насиљу над женама у Србији који бих истакла јесте трпљење насиља. Оно је одређено бројним друштвеним, али и психолошким разлозима међу којима је у самом врху “динамика насилног односа”, тачније чињеница да се свако породично насиље одвија кроз различиту, често потпуно контраверзну динамику: од класичног насиља када је жртва у потпуно подређеном положају, до фазе кајања насилника у којима жена – жртва има привид своје моћи да ситуацију ипак држи под контролом.важно је знати да је за сваку жртву веома тешко донети одлуку да промени свој живот. Отуда томе претходни дуготрајан и тежак процес, за који су потребни и време, али и подршка, охрабрење и разумевање околине и надлежних стручних служби. Kао други битан фактор насиља јесте чињеница да се о томе не говори из најзраличитијих мотива: од страха, срамоте, превелике љубави према деци, страха од тога да ће бити раздвојена од своје деце… Ту лежи и одговор на често постављано питање у јавности да ли је насиље могло бити спречено.
Други велики проблем је што жртве у највећем броју случајева не знају да се ослободе страха што производи додатне компликације.
Жена – жртва насиља у Србији није сама у овом процесу, уз њу су институције. За сваку жену се прави индивидуални план у складу са њеним потребама. Уколико институције направе пропуст или не реагују адекватно, правовремено, жена има право да уложи жалбу на њихов рад.
Не ћути донеси одлуку.
Александра Марковић дипл. правник
