Мада је у данашњем савременом друштву остварен значајан напредак у погледу еманципације и то на свим пољима, положај жена и у 21. веку карактеришу неке негативне тенденције, а посебно када је реч о њеном подређено, угроженом, па и потпуно нехуманом положају.

Сведоци смо да је и данас много традиционалних и патријахалних друштава и друштвених група у којима владају давно установљени клишеи понашања и деловања који дефинишу положај жене искључиво кроз одређене матрице њених примарних циљева и обавеза: брига о кући и деци, “служење” мужу и породици, “жртвовање” за добро мужа и деце, неприметљивост у односу на околину, искљученост из сваке јавне сфере и слободног грађанског живота.

Овакви, у многим срединама традиционални модели понашања главни су узрок насиља над женама које се може поделити на три основне категорије: емоцијално, сексуално и физичко. Наравно, ово је само основна подела, зато што постоји и многи други, специфични облици насиља који су неретко потпуно незапажени у друштву или јавност за њих сазна тек после неког трагичног догађаја, попут бројних примера насиља и злостављања деце унутар породице.

Да бих заокружила ову тему, на крају бих се фокусирала на период када је жртва успела да “побегне”, односно физички је одвојена од насилника, без икаквих контакта. У том периоду, жртви насиља се обезбеђује простор да се не само опорави од трауматског искуства, већ и да се из сасвим другачије, безбедне перспективе, информише о својим правимаи могућностима и искористи ресурсе и помоћ које јој могу пружити надлежне институције.

Не треба заборавити да су пријава насиља и хитне мере заштите само први корак у заустављању насиља. Излазак из насилног односа је процес који подразумева различите поступке и траје неко време. Подразумева ангажованост саме жртве у смислу одлазака у суд, центар за социјални рад, давања изјава надлежним органима некад и више пута, покретање различитих судских поступака као што су захтев за развод брака, одређивање старатељства над децом, подела имовине и сл.

Жена – жртва насиља у Србији није сама у овом процесу, уз њу су институције.

Александра Марковић, дипломирани правник

Leave a Reply