Ово је прича о Талији Марковић, ученици III/5, Основне школе „Вук Kараџић“ у Врању, која са само девет година има више од 15 награда из ликовног и литерарног стваралаштва

Талија Марковић је дете у правом смислу те речи, јер и када је сама она уме да се сатима игра захваљујући безграничној машти. Али врло често то није само игра, јер она непрекидно ствара нешто ново. 

„Сви кажу да сам ја талентовано и срећно дете. Волим да цртам и пишем. За време ванредног стања због коронавируса, писала сам песме и приче и тако добила многе награде. Волим да читам, јер се тада у мојој глави стварају мали стихови о разним јунацима, љубимцима и њиховим доживљајима. Kада возим бицикл или тротинет и они путују са мном, обилазе свет, сви ти мали што живе у мојој глави. Пошто много волим животиње, птице и бубе, рибе и диносаурусе увек о некоме нешто напишем. Ако је то песма, онда се трудим да има риме, а ако их цртам трудим се да боје буду лепе и да сви разумеју моје мисли. Да имам дара за стихове препознала је моја васпитачица у вртићу. Док би шетали ја бих певушила моје стихове, а она би све то снимала мобилним телефоном да би остало забележено, јер тада нисам знала да пишем. Тако сам и првог дана у школи рецитовала своје стихове које сам смислила док сам седела у првој клупи са другом, узбуђена што сам пошла у школу и упознала учитељицу Соњу Стојановић. Понекад на часу, иако то не сме да се ради, ја запишем неки стих који се створи у мојој глави, јер у супротном може да одлети или се заборави“, прича о својим интересовањима Талија Марковић. 

Прву песму написала је за маму у првом разреду и то је био поклон за 8. март. Она је послала ту песму на конкурс Дечјег савеза града Врања „Најлепша мама на свету – моја мама” 2019. године и песма је награђена трећом наградом. Месец дана касније Талија је награђена другом наградом на ликовном конкурсу „Орално здравље чувамо од најранијег узраста“, Завода за јавно здравље у Врању. 

„Тако је све почело. Писала сам песме и цртала цртеже, а мама је све то слала на разне конкурсе. Учествовала сам на многим конкурсима и освојила више од 15 награда од којих су неке међународне. Зидове наше куће красе дипломе из Београда, Блаца, Сомбора, Велике Плане и мог родног Врања, а моје песме су објављене у два зборника дечјих песама који су издати у Београду и Нишу. Ипак, за мене најзначајнија награда је прво место на Божићном конкурсу у категорији ликовног рада које је расписала Епархија врањска децембра 2019.“, истиче Талија. 

У категорји литерарних радова поред песме „Волим Грицка” је и прича „О Совић Сови и њеним пријатељима” која је награђена на конкурсу „Голубић 2020” организованом у Сомбору 2020. године. „Мој таленат за писање за мене је игра речима која се претвара у веселе стихове које оловком стављам на папир. Јунаке тих стихова оживим цртежима како би се са мном играли и били ту увек за мене. Инспирацију налазим у природи гледајући животиње, птице и инсекте. Обожавам сове и гавране због бабиних прича у којима су они главни ликови. Свиђа ми се како они изгледају, како се крећу и оглашавају. Захваљујући мачку Грицку моја песма „Волим Грицка”, посвећена њему, награђена је неколико пута и објављена у Зборнику дечјих песама „Земља снова” са другим дечјим радовима, као и у Малом забавнику. Никад нећу да заборавим и дан када сам позвана код директорке моје школе, Марине Стојановић. Другари из одељења су ми рекли да ћу бити кажњена, јер када те зову код директорке, кажу није добро, али нису знали да наша директорка не кажњава децу, већ награђује. И тако сам ја награђена књигом „Илијада и Одисеја” за резултате у литерарном и ликовном стваралаштву у школској 2019/2020. години“, прича нам ова весела талентована девојчица. 

Kада не иде у школу и нема пуно обавеза, ужива да прави животиње од разних ствари. И то је њен хоби.

„Нећете да верујете од чега све могу да се направе јунаци мојих стихова и цртежа. Kад желим да се играм, ја сама себи направим играчке. Kад порастем желим да будем ветеринарка. Волела бих да лечим животиње, велике и мале, дивље и домаће. И птице. Знам да је то тешко, али вредно учим и трудићу се да остварим свој сан, а то је да лечим своје другаре, животиње, што жарко желим и о чему маштам. Животиња када се разболи је немоћна и само човек може да је излечи. Зато желим да им помажем и донесем срећу, јер ја сам Талија – она која је рођена под срећном звездом“, завршава своју причу Талија Марковић.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Leave a Reply