У националном музеју Ирске у Даблину постоји “Србско четворојеванђеље”, које потиче и последње деценије 5. века, из времена српског цара Свевлада из династије Свевладовића. Та књига има 305 страна и написана је на српском језику и Српским писмом. На другој страни књиге се налази комплетна Српска азбука, (србица), са начином како се сва слова изговарају. Ова света књига потрђује да “Мирослављево јевађеље” НИЈЕ прво српско јеванђеље.

Ако је “Србско четвројевађеље” написано на Српском писму, овим се обара лаж да је грк Кирил написао у деветом веку Српску азбуку, коју ми данас погрешно зовемо “ћирилица”.

И треће, ако је “Србско четворојеванђеље” написано у 5. веку, онда је прича о сеоби Словена потпуно разоткивена и обезвређена.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

ИЗВОР: Завештање предака

15 KОМЕНТАРА

  1. Kakve to veze ima i da nije jevanđelje! Poenta je u tome kakvim pismom je pisano i kada. Da ovo postoji znam odavno, a sada prvi put i vidim. Da li je ovo dostupno na internetu da se vidi u detalje, to je pitanje.

  2. Све су нам покрали из ратова? Шта ће наша баштина и историја и индетитед у Ирској,Енглесој,Немачкој,Америци? Што нам не врате то? Што наша влада не затражи назад то све????

  3. Има пуно тога још код нас.
    Ето, Лепенски вир и Винча, Старчевачка култура и Жрнов…је много пре овога настало. У праисторији.
    Винчанско писмо је у целом свету познато, а и култура. Зашто то овде људи не знају је право питање.

  4. Пре него што се запитамо ,,зашто наши историчари не провере ово“, морамо одговорити на друга, битнија питања:
    – зашто је у овом чланку о српском јеванђељу стављена слика неке потпуно друго књиге? Колико видим, то је савремена, штампана књига, на којој се назире да пише ,,винчанско писмо“, дакле нема везе са оним о чему се говори у тексту
    – пише да је извор ове приче ,,Завештање предака“, а не пише шта је то. Да ли је то веб-сајт? Да ли је то књига? Да ли је то истраживачко удружење?

    Потрага за истином је веома битна ствар, и свака тврдња мора ићи ка томе да се дође до истине. А овакви штури чланци раде потпуно супротно.

  5. Слава Богу за овај податак, веома је драгоцен. Сада би свакако требало освестити надлежно Министарство да се овим рукописом озбиљно позабави и да сви имамо праву информацију.
    Такође мислим да би требало вратити корен речи у речима: србски, србска, србско – и све изведене речи од њих, јер, због корена речи, кога никако не би требало мењати, не би требало да се поштује једначење сугласника по звучности као што се, уосталом, одступа у речима: председник, предсобље и слично, што су много мање битне речи од СРБСКИ ЈЕЗИК,
    РЕПУБЛИКА СРБСКА, СРБСКО ЈЕВАНЂЕЉЕ, како се писало све до Вука реформатора.

  6. @mihailomsm, овај сајт очигледно има сврху да само подиже прашину и то је све. Лепа сте питања поставили, али одговор нећете добити, јер је вест очигледно – лажна. На жалост. Аргумент би био тачан одговор на свако Ваше питање. Али, њега нема.

  7. Vinčansko pismo, kao ni jezik, još uvek nije dešifrovano, ali to je sad brkanje baba i žaba. Nekako kod nas ljudi vole da jednu nepotpunu informaciju, potkrepljuju drugim poluistinama. Nikakav rukopis ne može imati neparan broj strana (305), ako je codex. Može samo ako je corpus u rotulusima.
    Nigde nema ni jednog tehničkog detalja rukopisa (na čemu je pisan, čime i kakvim priborom) nigde ne vidimo bar 2 strane tog rukopisa. Mi nemamo sačuvane ni mnogo mlađe rukopise za koje se zna da su postojali, a rukopis iz V veka sa 305 (?) Strana bio bi svetski kuriozitet. Ako je nešto pisano srbicom u to vreme, ne mora automatski značiti da je i na srpskom (zasta isto nemamo podatak) jer su u to vreme i Kelti verovatno koristili isto pismo. Nema dalje ništa o nastanku tog rukopisa (ko, gde, čije?) Pa prema tome ne možemo tvrditi da li je rukopis nastao u Irskoj, Velsu, Srbiji ili npr negde u Palestini. Nažalost, naši najveći stručnjaci koji su se bavili ovakvim stvarima, nisu više živi, ali postoje (nadam se) naslednici dostojni bar donekle svojih profesora.
    Koliko se danas ulaže u kulturu, bilo bi pravo čudo da neko od njih može o svom trošku (nedajbože državnom) da ode tamo i ispita rukopis, što je skopčano sa dosta komplikovanim administrativnim protokolom svuda u svetu.
    Dalje, tvrdnja da zbog toga Miroslavljevo jevanđelje nije najstarije je greška u koracima za medalju.
    Prvo, Miroslavljevo jevanđelje je zapravo jevanđelistar po formi i sasržaju. Svakako da je bilo i mnogo starijih u vreme kad je pisano, ali nisu sačuvani.
    Drugo, to zbog toga ne umanjuje nikako vrednost Miroslavljevog jevanđelja, budući da je ono celovito, prepuno podataka i beleški, i iznad svega vrhunsko umetničko i literarno delo svog doba, sa potpuno vrhunskom veštinom pisma, kao i oslikavanja minijatura, zastavica, poglavlja i inicijala.
    Treće, Miroslavljevo jevanđelje je pisano srpskim jezikom, modernom redakcijom nekadašnjeg staroslovenskog, i pisano je za velikog kneza Miroslava, dakle jednu od najvažnijih ličnosti toga doba na ovom prostoru.

Leave a Reply