На једном опсукрном порталу, који је иначе у власништву тајкуна овдашњег и политичара у покушају, Драгана Ђиласа – најважнија вест је срамна и сваке логике и истине лишена изјава председника Хрватске, Зорана Милановића, насловљена са: „Вучић је господар неуспешне државе, која неће у ЕУ, а уз то је дрзак и безобразан“.

​То што, заправо, Милановић – дрско и безобразно – лаже, не би требало никога у Србији да чуди, поготово у светлу најновијих догађаја, а тиче се најављивања појачаног хрватског војног присуства на КиМ у оквиру снага КФОР-а, као и некаквој обећаној помоћи коју су намерни пружити „браћи по оружју“, косовским Албанцима, у изградњи некакве војне базе.

Ту је све јасно и сваком, иоле политички упућеном у закулисне радње око различитих притисака на Србију, очигледно.

Изостала је, очекивано, реакција међународне заједнице, ЕУ, НАТО-а, као и свих оних који су на неки начин инволвирани у процес решавања косовскометохијског проблема и односа Београда и Приштине, што је, заправо, још један од начина да се Србији поручи да она мора бити послушна, мора прихватати готова, туђа и негде другде осмишљена, решења – те да не може имати свој став у односу на виталне државне и националне интересе, већ се мора сагласити са оним што јој је неко други наменио.

Нажалост, не чуди ни то што медији, које Драган Ђилас финансира новцем опљачканим од грађана Србије, у периоду док је био један од високопозиционираних припадника бившег режима – таквим ставовима дају подршку, јер је све то, и притисци споља и подршка тим условљавањима изнутра, такође део једне заједничке. антисрпске по појавности и антипатриотске по суштини, политике – која има своје основно гесло: Мрзимо Вучића.

Али, мора се признати, да је за чуђење како један председник једне државе, јавно и без икаквог стида и срама, говори неистине – нарочите оно о неуспешности Србије као државе, управо у тренутку када наша држава добија јавна признања и похвале са свих страна, и то и када је борба са пандемијом и процес имунизације становништва у питању, као и када је економска политика и мере које се предузимају зарад опоравка и напретка привреде предмет процене и оцењивања.

За чуђење је, такође, како то Милановић закључује да „Србија неће у ЕУ“ и на основу чега је до тога дошао, осим ако то не чини  на основу тога што сматра да би Србија требала да се одрекне свега, а нарочито КиМ, као и да не би требала да има своју политику, своје ставове о сваком политичком и било ком другом питању, већ сматра да би требало да буде понизна (и понижена уз то, што му је такође очигледна жеља) и послушна, да би требала да буде оно што је била док су је водили Ђилас и њему слични – слаба, сиромашна, економски опустошена и без могућности да самостално одлучује о својој судбини.

Додуше, то је донекле и разумљиво од „сина тисућљетне културе“, који је, да парафразирам великог српског песника, Јована Дучића – вечно чекао да му слободу донесу туђи бајонети, који никада није знао мрети крај сломљеног мача, већ је увек новог газду снивао и туђу пушку о раме качио. Разумљиво је, стога, онда и зашто је толико острашћен, зашто се и не труди да сакрије своју завист, па и мржњу, јер мора да му је заиста тешко што не може, како то један писац рече – да покаже ниједног витеза његовог рода, осим ако у такве не рачуна „витеза“ Рафаела Бобана, Јуру Францетића, Макса Лубурића и таквим „јунацима“ сличне убице српске, јеврејске и ромске деце.

У једном је, ипак, празнословни и лажљиви Милановић у праву, а то је када каже, да га цитирам – „ми нисмо у равноправном положају“ – говорећи о положају и позицији Србије и Хрватске, када је у питању ЕУ.

То је тачно, једино тачно у његовом намерно увредљивом и лажима препуном тексту, с тим што бих додао – ми никада нисмо, ни 1914., ни 1941., да не идемо даље у историју, били равноправни, јер – ми смо увек били на страни правде, истине, слободе, а ви увек, сетите се господине Милановићу, на оној другој.  Можда због тога Милановић сматра да је председник Вучић – „дрзак и безобразан“ – јер се управо Вучић данас, храбро, одговорно, државнички мудро, залаже за правду, истину и слободу, слободу и самосталност и сувереност Србије.

Жао ми је што сам на све ово морао да Вас подсетим баш сад, у ово време, када обележавамо још једну годишњицу победе над фашизмом, коме је, памтите ли, савезник била управо држава (заправо карикатура од државе, НДХ) чији сте председник.

Нисте, изгледа, никакве поуке извукли из искустава које је ваша „црна легија“ под Стаљинградом имала, па сте намерни да их употпуните, овај пут на Косову и Метохији, које је, као што верујем знате – Србија. И које ће бити и остати Србија.

Зоран Ђорђевић

члан Председништва Српске напредне странке 

Leave a Reply