Написаћу са својим братом Ђорђем књигу о ономе што је моја породица доживела током рата у Хрватској, ексклузивно за Информер открива фудбалер Црвене звезде Милош Дегенек!

Репрезентативац Аустралије је 1995. године са братом Ђорђем, оцем Душаном и мајком Надом морао да напусти Книн пред налетом усташких хорди!

Породица Дегенек спас је нашла у Аранђеловцу, одакле је пет година касније отишла у Аустралију. Милош је имао само 18 месеци кад је његова фамилија била принуђена да оде у избеглиштво. Од својих родитеља сазнао је шта се дешавало кад су Хрвати покренули злочиначку акцију „Олуја“ и кренули да убијају и протерују Србе са њихових вековних огњишта.

  • Због чега сте одлучили да поделите искуства ваше породице из тих ужасних времена?
  • Идеја ми је да људима макар мало дочарам кроз шта смо прошли ми и многе породице сличне нашој. Ја сам био баш мали, али знам све из прича својих родитеља и бака. Мој брат Ђорђе и ја пишемо књигу у којој ћемо изнети све детаље из рата. Њихова искуства биће обједињена у тој књизи.
  • Јесте ли били у свом родном крају после рата?
  • Јесам. Први пут пре више од десет година, па сам опет био пре неке три године. Желео сам да видим где смо рођени, где смо живели. Пријао ми је боравак тамо.
  • У којој мери је рат одредио вашу судбину?
  • Био сам дете, имао сам 18 месеци кад смо избегли из Хрватске у Србију, али на дете такве ствари остављају последице. Поред тога, био сам у Србији 1999. током НАТО бомбардовања. Тога се и те како сећам. Сирена за почетак опасности, одлазака у подрум…
  • Шта вам је у свему томе најтеже пало?
  • Буде тешко кад мораш нон-стоп да се селиш, почињеш живот из почетка. И дан-данас осећам последице, неке позитивне, неке негативне. Позитивне су те што сам спреман било где да одем да живим и радим сваки поштен посао, не стидим се.
  • Колико су вам ваша и искуства ваших родитеља помогла у каријери?
  • Научио сам да никад не одустајем. Увек сам тежио да будем добар и нормалан човек, поштен, искрен и коректан, баш онако како су ме мама и тата васпитали. Све што радим, радим са потпуном посвећеношћу. Имао сам пехове у животу, повреде, сусретао сам се са тренерима који су говорили да нисам талентован за фудбал. Онда се срећа мало окренула. Напорно сам радио и тежио остварењу својих снова. Желео сам да моја породица буде поносна на мене. Поклопиле су се околности и каријера ми је кренула узлазном путањом. Дошао сам у Звезду, а даље је све познато.
  • Како бисте оценили претходну годину?
  • У фудбалском смислу за мене је била врло успешна. Имао сам Првенство Азије са репрезентацијом, затим прелазак из Звезде у Ал Хилал, што је било ново искуство за мене. Тамо сам играо Лигу шампиона Азије и имао сам успешну полусезону. Након тога уследио је повратак у Црвену звезду, где сам опет имао врло успешну полусезону. Пласирали смо се у Лигу шампиона, убедљиво смо први у домаћем првенству. Једино за чим жалим је што се нисмо пласирали у нокаут фазу Лиге Европе. Све остало је било савршено.

Ј. Недељковић

--

Leave a Reply