Први пут од 2003. године Јапан је у овогодишњој Плавој књизи дипломатије званично означио „северне територије“ (како земља назива јужне Куриле) као „незаконито окупиране“ од стране Русије.
Годишњи извештај представило је јапанско министарство спољних послова на седници владе у петак, јавила је новинска агенција Кјодо.
Овогодишња Плава књига такође је идентификовала острва као „јапанску територију“ први пут од 2011. године.
И поред тога што је, у целини, позиција Јапана на острвима деценијама остала иста, текст „Плаве књиге о дипломатији” мења се у зависности од „температуре” руско-јапанских односа. Дакле, ако је 2018. године извештај садржао дефиницију да острва припадају Јапану, онда је у Плавој књизи 2019. она нестала и замењена је тезом да две земље, под вођством својих лидера, раде на решавању територијалног питањa. 2020. године, након оштрих критика ове формулације, враћа се дефиниција острва као територија „на које се простире суверенитет Јапана“. У 2021. извештај је задржао исту дефиницију, преносе РИА Новосоти.
Токио је раније као одговор на руску специјалну операцију у Украјини увео неколико пакета санкција Москви. Конкретно, искључио је Русију из режима најповлашћеније нације и увео забрану извоза 275 роба од 18. марта, укључујући полупроводнике, радаре, сензоре, ласере, комуникациону опрему, уређаје за снимање и њихове компоненте, софтвер, компоненте за тракторе. , гаснотурбинскe моторe и њихове компоненте, опрема за прераду нафте. Од 5. априла у Русиу је забрањен и извоз луксузних добара, укључујући аутомобиле и накит.
Јапански премијер је 2018. године у Сингапуру, после самита лидера Русије и Јапана, саопштио да су се стране сагласиле да убрзају преговарачки процес о мировном споразуму заснованом на Заједничкој совјетско-јапанској декларацији из 1956. године. Москва је прошле недеље, као одговор на непријатељске кораке Токија, објавила одбијање преговора о мировном споразуму, укидање безвизног режима путовања за јапанске грађане на јужна Курилска острва и повлачење из дијалога о успостављању заједничких економских активности у региону.
Односи између Русије и Јапана су у сенци одсуства мировног споразума дуги низ година. Године 1956. СССР и Јапан су потписали Заједничку декларацију у којој се Москва сложила да размотри могућност преношења Хабомаја и Шикотана у Јапан након закључења мировног споразума, а судбина Кунашира и Итурупа није била дирана. СССР се надао да ће Заједничка декларација ставити тачку на спор, док је Јапан сматрао да је документ само део решења проблема, не одричући се претензија на сва острва.
Накнадни преговори нису успели, а мировни уговор на крају Другог светског рата никада није потписан. Озбиљно противљење дошло је из Сједињених Држава, које су запретиле да ће, ако Јапан пристане на прелазак на њега само два од четири острва, то утицати на процес враћања Окинаве под јапански суверенитет (Споразум о повратку Окинаве Јапану ступио је на снагу 1972. године). Став Москве је да су острва постала део СССР-а након Другог светског рата и да је суверенитет Русије над њима несумњив.