СПИСАК са именима 5.800 деце које је Дијана Будисављевић извела из Завода за глухонијему децу у Загребу, у другој половини 1942. године, сада је саставни део и један од највреднијих историјских артефаката збирке Музеја жртава геноцида у Београду.
На списку су сви подаци о српској деци, углавном заробљеној после офанзиве на Козари, у лето те године: њихова имена и презимена, датуми рођења, имена родитеља, логори у којима су били, идентитет хрватских усвојилаца.
Фотографије погледајте кликом ОВДЕ
- Реч је о прворазредном историјском извору – рекао је Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.
- За њим смо трагали веома дуго, јер се мислило да је изгубљен још у рату, а набавили смо га уз огромну подршку државе. Сада они који су сумњали у своје порекло или њихови потомци могу да сазнају ко су им били родитељи и одакле су.
Посебно дирљив експонат су минђушице Радмиле Радоњић, која је имала нешто мало више од две године. Њено име се налази на овом списку, а несрећна девојчица је убрзо преминула од последица изнурености, изгладњавања и болести.
Национални Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и фашистичких злочина у Другом светском рату, 22. април, уједно је и Дан Музеја жртава геноцида, који је основан 1992. Том приликом директор Дејан Ристић, њехов помоћник задужен за културна артефакта Никола Радосављевић и директор Фондације Музеја Станко Дебељановић представили су јавности резултате рада у прошлој години.
Како је речено, откупљено је или добијено као донација више хиљада историјских експоната, било да су у питању документа, фотографије, предмети или аудио-визуелни записи, а међу њима је и овај драгоцен списак спасене деце из Завода за глухонијему децу.