Чувену песму ”Српско-руски марш” (Сербско-русский марш) компоновао је један од највећих светских и руских композитора свих времена Пјотр Иљич Чајковски (1840-1893).

Чајковски је ову композицију посветио борби српског народа за ослобођење од Турака у Српско-турским ратовима 1876-1878 које је предводио Кнез Милан Обреновић (1868-1889). Наша Кнежевина је примила значајну руску војну помоћ, а главнокомандујући српске војске био је руски генерал Михаил Черњаев који постаје српски држављанин и носилац највећег српског ордена ”Таковског крста”.  Са њим је дошло и неколико хиљада руских добровољаца, војника и официра, а међу њима је био најпознатији пуковник Николај Рајевски, који је Толстоју послужио као прототип књижњвног лика Вронског у роману ”Ана Карењина”, а који је своје кости оставио у Бици код Горњег Адровца близу Алексинца где је и сахрањен у Цркви Свете Тројице коју је ту сазидала његова аристократска фамилија. 

Занимљиво је да је и деда пуковника Рајевског такође чувени генерал и јунак наполеонских ратова Николај Рајевски један од главних ликова Толстојевог романа ”Рат и мир”. Апелујемо на љубитеље историје да обиђу Цркву Свете Тројице у Горњем Адровцу и одају почаст овом руском официру и српском јунаку.

Иначе, ”Српско-руски марш” је настао када је чувени руски пијаниста и композитор Николај Рубинштајн замолио свог блиског пријатеља Чајковског да напише дело које би се извело на добротворном концерту за руске рањенике из Српско-турских ратова. 

Понет родољубљем, панславенством и православном солидарношћу, Чајковски је ово дело написао за само пет дана. Премијера дела је била у Москви, 17. новембра 1876. године, а оркестром је дириговао сам Чајковски.

Чајковски је оригинално планирао да напише симфонију посвећену српском народу, но у оно време му је недостајало довољно српских народних мелодија као мотива за једно тако комплексно музичко дело. Но за ”Српско-руски марш” успео је да добије неке делове из опуса српског композитора Корнелија Станковића.

Свој Српско-руски марш је базирао на мелодији руске царске химне ”Боже, чувај Цара“ и три српске народне песме: ”Сунце јарко, не сијаш једнако“ (Исидора Ћирића), ”Праг је ово милог Срба“ (Корнелија Станковића) и “Јер пушчани прах“ што је заправо други део песме “Радо иде Србин у војнике“ (Јосифа Руњанина, који је као Србин написао и хрватску химну ”Лијепа наша домовино”). Ове мелодије је Чајковски пронашао у збирци Корнелија Станковића ”Српске народне мелодије“ штампаној у Бечу 1862. године, за шта је царским указом српски композитор одликован руским Орденом Светог Станислава.

Први део ове композиције описује патњу Срба под турском окупацијом, у коме је Чајковски искористио две српске народне песме. Затим, следи део који описује злочине на Балкану на који се надовезује део који музички описује окупљање руских добровољаца. У трећем делу пажња је посвећена српској молби за помоћ. Последњи део је посвећен маршу руских добровољаца у помоћ Србима и српско-руској коначној победи.

Послушајте и никада не заборавите колико је највећих светских уметника, нарочито оних из братског руског народа, било инспирисано борбом Срба за слободу!

Leave a Reply