Недавно је, почетком јуна т.г, на позив председника црногорске Скупштине Ивана Брајовића одржан састанак којем је, према Брајовићевим замислима, требало да присуствују и о условима за одржавање парламентарних избора дискутују представници свих парламентарних странака. Међутим, као што је познато, на поменутом састанку су се појавили једино челници владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС), предвођени њеним председником и апсолутним господаром Црне Горе Милом Ђукановићем, те марионетских коалиционих партнера ДПС, укључујући Брајовића као лидера сателитских Социјалдемократа (СД), док састанку није присуствовао НИЈЕДАН представник опозиције.

Ипак, Ђукановићу као да то није било довољно, па је за 16. јун т.г. заказао нову рунду “консултација” о изборним условима. Притом, да се новом састанку смеши судбина претходног сведочи то да су састанак са Ђукановићем одбили челници свих релевантних опозиционих странака – Демократског фронта (ДФ), Демократске Црне Горе (Демократе), Уједињене реформске акције (УРА), Демократског савеза (ДЕМОС) и Социјалистичке народне партије (СНП), док се по овом питању за сада двоуми једино руководство Социјалдемократске партије (СДП), мада се може поставити оправдано питање да ли је, с обзиром на толико пута пружену руку спаса Ђукановићевом режиму, уопште реч о опозиционој странци.

Из наведеног произлази да ће се састанак који је иницирао Ђукановић, баш као и претходног пута, претворити у фарсу и својеврсни “унутрашњи дијалог” црногорског режима са самим собом, где ће Ђукановић моћи да о изборним условима дискутује са својим саучесницима у отимању богатстава Црне Горе од сопствених грађана, без представника политичких снага које, с обзиром на развој политичких прилика, сасвим извесно представљају реалну политичку већину у Црној Гори.

Наравно, занимљиво је видети и шта ће о овој лакрдији имати да кажу представници ЕУ, који константно на речима подржавају суштинску демократизацију црногорске политике и друштва, док на делу то најчешће буду само празне флоскуле, без икаквог конкретног садржаја. Да ли ће и овог пута зажмурити на безочне злоупотребе државних ресурса, на одређивање изборних услова тако да то буде “трка” која фаворизује само ДПС и њене сателите, док осталима ставља окове на ноге, на бахато трошење државних средстава на скупоцене сатове, одела, дружења са разноразним “старлетама” у хотелима фантомских пословних партнера и омиљених режимских “контроверзних бизнисмена”, на украдене милионе и милијарде који чуче на рачунима широм белог света, без изгледа да икада више буду враћени у Црну Гору?

Присетимо се на овом месту Ђукановићеве изјаве да је својевремено, у контексту инсистирања на одржавању референдума о независности Црне Горе, био изложен притисцима некадашњег високог представника ЕУ за заједничку спољну и безбедносну политику Хавијера Солане, који му је наводно ставио до знања да постоје одређене, по Ђукановића изузетно непријатне чињенице, које би могле резултирати и покретањем истрага против њега. Међутим, данас је очигледно да је Солана, који се већ одавно не налази на поменутој функцији, у таквим притисцима био усамљен, јер је Ђукановић и даље у седлу, чврсто притегнутом за грбачу грађана Црне Горе…

Имајући све то у виду, може се с правом рећи да ће на предстојећим парламентарним изборима у Црној Гори, који ће, како ствари стоје, уместо у октобру т.г. бити одржани у ранијем термину, вероватно крајем августа или почетком септембра (све у циљу умањивања очекиваних катастрофалних последица овогодишње туристичке сезоне, као главног извора прихода, на рејтинг ДПС), на великом испиту, осим црногорског режима, бити и међународне инстанце које претендују на статус чувара демократских тековина и вредности, у првом реду ЕУ. А представници црногорске опозиције су, одбијањем да учествују на потемкиновским састанцима у режији Ђукановићевог режима, свој испит већ положили.

--

Leave a Reply