Шарпланинац је најпознатији и најраширенији  овчарски пас. Назван је по Шар планини у јужној Србији на Косову и Метохији .

Изузетан чувар што је део његовог инстинкта. Храбар и одлучан. Лојалан је господару и породици са којом живи. Неповерљив према странцима, али човека не напада без разлога. Вековима је коришћен као заштитник стада.

Изузетно здрав и отпоран пас. Нарочито на сурове услове какви владају на већим надморским висинама. Не подноси врућину, спарно време и дуга путовања, лети.

На основу историјских података, верује се да преци шарпланинца потичу од молоса древног Тибета, са обронака Хималаја. Са ове географске територије, молоси су кренули у бескрајна путовања следећи своје господаре. Шарпланинац је стигао на Балкан са легијама Александра Великог где се и задржао. Име је добио по планини где је највише одгајан. Први пут је приказан у Љубљани 1926. године. Од стране међународне кинолошке федерације (Fédération Cynologique Internationale, FCI) први пут је признат као посебна врста илирског овчара, тј. Илирски овчарски пас (на основу старог имена региона Илирија), 1939. године. А онда, 1957. године, на захтев Југословенског кинолошког савеза (JKS), Међународна кинолошка федерација (FCI) променила је име у Југословенски овчарски пас – Шарпланинац, по Шар планини, где је раса најраширенија.

Веома интелигентан пас. Способан да самостално доноси исправне одлуке што му је често неправедно замерено као тврдоглавост. Од ове расе не треба очекивати бесконачно и беспоговорно извршавање команди – шарпланинац ће извршити команду онда када сам процени да је то потребно, али ако види да је команда само производ доминације а не стварна потреба, онда ће је игнорисати. Веома лојалан према породици са којом живи и тачно препознаје и поштује хијерархијски редослед. Тражи коректан и доследан однос на који узвраћа великом приврженошћу и љубављу.

Одрасле јединке због своје велике снаге и храбрости се једино могу контролисати ако су исправно васпитане и социјализоване.

Нерадо прихвата странце и неповерљив је према њима што га чини одличним псом чуваром. Такође је способан да препозна све ванредне ситуације и да то сигнализује укућанима. Лоше подноси врућину и у таквим приликама му треба омогућити да се склони у хлад. Хладноћу подноси одлично и она је у ствари његов природни амбијент. Воли да се слободно креће по имању које чува и зато није пас који ће бити задовољан у стану или пасјој кући. Према деци је веома нежан и допустиће им много, иако је свестан своје предности у физичкој снази.

У периоду развоја штенета (све до неких 12-15 месеци) потребно је строго водити рачуна да исхрана буде уравнотежена (избалансирана) и да обилује свим материјама које су му потребне, за иначе буран развој. У том периоду га такође треба штедети од јаких напора и пружити му што више игре и одмора како би се максимално развио у физичком и емотивном смислу. Као и све крупне расе паса, касно сазрева тако да је тек са две године потпуно формиран. Сви пропусти који се начине, а поготову по питању васпитања, се веома тешко отклањају; а на уложену љубав и стрпљење узвраћа безграничном оданошћу. За посао чувара га није потребно обучавати, јер то шарпланинац носи у генима. Интуитивно препознаје опасност и свестан своје физичке снаге, бескомпромисно јој се супротставља. На својој територији не трпи уљезе.

Својом појавом и држањем углавном одвраћа странце а ако то није довољно онда силовитим нападом, коме претходи упозорење, брани своју територију. Веома је племенит али ту своју особину крије од странаца док је укућанима радосно демонстрира. Осећајан је и кроз понашање комуницира са укућанима. Има доминантан карактер, али прихвата доминацију укућана. Стога је веома битно, да се исправно васпитава од ране младости и да му се не попушта.