У мултиетничком селу Паралово, недалеко од Гњилана, у неколико засеока раштрканих по брдима, живи око 30 српских породица, које одолевају свим невољама и не желе да напусте своје куће.
Синиша Симијоновић у једном од заселака живи са супругом и тројицом синова. Упркос свим недаћама, чврст је у ставу да остане у свом дому и на свом имању.
„Остали су махом људи који су запослени и који имају од чега да живе. Они који нису имали примања и нису имали од чега да живе морали су да се одселе“, каже Симијоновић.
Kако додаје, млади људи губе наду у егзистенцију на својој дедовини и одлазе. Последњих година учестала је продаја кућа и имања.
„Не бих рекао да је то продаја, то му дође као поклон. Од 60 до 100 евра се продаје по ару, то је по мени поклон, није продаја. Бар 30 одсто српске имовине до сада је сигурно продато“, наводи Симијоновић.
У овом селу је некада живело више од сто српских породица. Нестабилна политичко-безбедносна ситуација и немогућност запослења утицали су да српске породице напуштају своје куће и имања.
Kако смо чули, Епархија рашко-призренска откупила је од Срба неколико њива и ливада, а житељи су на имању поред темеља цркве посвећене цару Kонстантину и царици Јелени, која је порушена у Другом светском рату, саградали капелу и крстионицу, која још није завршена и ту се окупљају за верске празнике.
Инцидената, како су нам рекли, сада има мање него раније, али се још увек бесправно сече шума у власништву Срба и наноси штета на усевима.
Бака Перса Стојковић из Паралова широј јавности је, пре више од пет година, постала позната када јој је суд у Гњилану изрекао казну од 50 евра или три дана затвора, након што је покушала да заштити своју башту од комшијске породице Ибиши, који су ту наводили своју стоку. Од једног њих је добила и батине. Осамдесетогодишња старица казну није хтела да плати и донела је одлуку да иде у затвор.
„Не плашим се уопште. И тада сам казала да ако треба не три дана, него 30 дана идем у затвор, али моје имање не дам, имам паре да платим, али нећу из принципа да платим“, присећа се тог догађаја бака Перса.
Жали што је у селу све мање Срба и каже да је жељна да са неким поприча и попије кафу.
„Самоћа, нема људи, нема никог живог да видиш. Да се нешто деси, не дај Боже, нема ко да ти пружи помоћ. До сада сам имала неку вољу да останем, али сада је много тешко“, каже Перса Стојковић.
Лоша инфраструктура, путеви, снабдевање водом и лечење су додатни проблеми са којима се житељи Паралова суочавају. Надају се опстанку уколико се побољшају услови живота.