Православна црква данас слави Сабор светог Архангела Михаила, празник у народу познат као Аранђеловдан. Верује се да је ово друга слава по масовности у Србији, одмах после Светог Николе. Зато и не чуди велики број обичаја и веровања која се везују на данашњи дан.
Анђели Божји су у народној традицији поштовани још из дубоке старине. По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава “оног који је као Бог”. На грчком језику реч “архи” значи главни, први – “ангелос” значи весник, анђео.
Архангел Михаило се сматра чуварем православне вере и борцем против јереси.
Многа су народна веровања ο Светом Архангелу Михаилу. У неким крајевима Србије још и данас пажљиво прате временске прилике на Аранђеловдан. Kаже се: “Kакво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа!” Овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се верује да само он може отерати вукове.
Веровање каже да архангел Михаило није умро и да и даље по потреби силази међу људе, на земљу – као путник или просјак. Због тога Срби верују да је Арханђел Михаило “живи светац”, па се у неким крајевима иако је слава, не практикује прављење жита. Исто се дешава и када је Илиндан. Ово је потпуно погрешно!
Према црквеним изворима, ова пракса потпуно је погрешна из неколико разлога:
Жито се не приноси за покој душе светитеља, већ за покој душа предака који су славили славу пре нас.
Такође, православни хришћани сматрају да нема живих и мртвих светитеља, већ да су сви живи и посредују пред Богом за нас. Што, дакле, значи да се не молимо ми за њих, већ они за нас.
Kувано жито или кољиво је у црквеној употреби још од најстаријих времена. Kао црквени симбол оно представља илустровану везу овоземаљског и загробног живота.
Жито је симбол васкрсења (посејана зрна у земљи иструну, али доносе нови живот) и оно се приноси у славу Божију, у част светитеља који се слави, а за покој душа умрлих предака и сродника, који су ту Славу славили и потомцима предали. То се јасно види и из молитве којом се жито освећује.
Зато нема разлога да се за Аранђеловдан жито не нађе на славском столу.