Српска светиња никог не оставља равнодушним, а монах за „Ало!“ објашњава због чега сам живи на овом древном месту

Манастир Светог Николе, из којег пуца поглед на читаву Kуршумлију коју је ове године Туристичка организације Србије прогласила „Изузетном дестинацијом Европе“, подигао је средином 12. века Стефан Немања. Он је данас већим делом обновљен, а монах Григорије за „Ало!“ објашњава да је Свети Сава на овом месту крстио првог верника Српске православне цркве, а по узору на ту светињу саграђени су бројни велелепни средњовековни манастири. Григорије је овде сада једини представник монашког живља.

Светом Симеону није испуњена жеља

Иначе, црква Манастира светог Николе грађена је у три фазе. Најстарија, Немањина, је једнобродна црква са троделним олтарским простором, куполом на средини и једним мањим одељењем на јужној страни, које је било предвиђено као гробно место ктитора, а које је и даље празно.

  • Свети Симеон мироточиви требало је да једног дана почива овде, тако је он то замислио. У то име имамо капелу, која је управо била намењена да буде његово гробно место, почивалиште, у поду капеле се и дан данас налази један празан гроб – открива отац Григорије.
  • Нажалост, од нас, калуђера и калуђерица у Српској православној цркви, тренутно само ја живим овде. Имамо малу кућу која је изграђена крајем деведесетих година. Она, и да нас има више, не може да прими већи број људи. Охрабрује то што Завод за заштиту споменика планира изградњу конака, па ће нас можда бити више. Ипак, ни ми, калуђери, не падамо из неког спољног света, с Марса и других планета, него долазимо из наше Србије, овакве каква јесте и овакви смо какви јесмо – прича отац Григорије.

Ова српска светиња, која је од париског Нотр Дама старија 180 година, кроз историју је имала тешку судбину, баш као и Манастир Свете Богородице, сазидан око 800 метара даље, а готово истовремено. Обе древне цркве разрушене су до темеља и брзо су постале заборављене, док су владари тражили неке нове престонице, резиденције и летњиковце, те места где су били крунисани нови владари српске државе.

Kуршумлија, је у време духовног процвата имала много нежније име: Беле Цркве. А, када су дошли Турци, претопили су оловне кровове цркве манастира Светог Николе и Свете Богородице, који су се белили изнад ушћа Бањске у Топлицу. Тако је место добило данашње име – Kуршумлија.

По добијању аутокефалности, у овом манастиру Свети Сава је сместио седиште епископије. Манастир је страдао у аустругарско-турским ратовима (1668-1690). – Српско живље је стало на страну аустиријске царевине, нажалост, Аустрија је тај рат изгубила и морала је да се повуче, тако да су се Турци бесни вратили назад жељни освете и на страшан начин похарали све ове просторе, побивши мноштво нашег становништва, уништивши многе светиње, укључујући и ову. Од тада, па наредних неколико стотина година, манастир је остао у рушевинама, запуштен, заборављен, са неким делимичним покушајима ренконструкције крајем 19. и почетком 20. века – прича монах Григорије.

Постоји иницијатива да се старо име врати, али Kуршумљани су махом против тога јер, каже отац Григорије, ништа не значи материјална обнова без духовне.

  • С комплетном реконструкцијом манастирске цркве кренуло се средином седамдесетих година, у тадашњој Југославији. Али ето, кад Бог хоће, онда је и свако чудо могуће. Усред тог комунизма и друга Тита, ми добисмо назад ову светињу, бар до ове мере у којој данас видимо – прича отац Григорије.

Све до 2013. ова светиња на југу Србије била је само парохијска црква, а касније је постала манастир.

  • То је својеврсни апел нађем живљу да не вреди много физичке обнове, пошто да су вределе и да је све богатство и слава православна вредела сама по себи, споља, материјално и по дефиницији, не би Византија пропала – онолика, најснажнија хришћанска феудална држава у своје време, која је имала континуитет од 1.000 година, други Рим, наставак Римског царства. Али, због духовног пада Бог је пустио и физички пад, што иде једно с другим. Дакле, не важи оно грчко „У здравом телу здрав дух“. Не, то је грешка! Важи обрнуто, у здравом духу даће Бог и здраво тело – закључује монах.
    170 година је манастир св. Николе старији од Високих Дечана

180 година је манастир св. Николе старији од Пећке патријаршије

220 година је манастир св Николе старији од највеће светске катедрале у готичком стилу Дуомо у Милану

465 година је манастир св Николе старији од Таџ Махала (најпознатији индијски споменик)

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here