Академик Каплан Буровић истакао је да Албанци нису аутохтони народ на Балкану, чему сведоче историјски документи, као и светски и албански научници, већ су окупатори и додао да се тако понашају и дан данас.

„Нису они ни Илири ни Пелазги. Они су сточари, дошљаци са Балтичког мора. Окупатори. И углавном исламизовани хришћани. За време цара Душана на Косову и Метохији није било ни један одсто Албанаца. Све су били Срби. Тек за време турске окупације Албанци, као топовско месо Турака и под њиховом заставом, долазе на КиМ“, рекао је Буровић, чији богат научно-истраживачки рад деценијама изазива жестоке реакције.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Овај албанолог, балканолог, публициста, књижевник и научник најстарији је југословенски дисидент, који је због критике титоизма и режима Енвера Хоџе у Албанији проживео голготу.

Провео је 33 године у затвору, две у југословенском и 31 годину заточеништва, тешког пребијања и мучења у албанском казамату, преноси „Косово онлајн“.

„Да Турци нису дошли на Балкан и разорили Душаново царство и да нису муслиманизовали Албанце, ови би постали Срби. Евентуално Грци. То је истина! Ево ја већ 30 година, од када сам изашао из затвора, пишем студије. Дај, бре, освестите се, нису Албанци аутохтони! Теза неких Албанаца да су најстарији народ и да су илирског порекла научно је неутемељена. Ако не верујете мени, ево вам светски научници, аустријски академици Густав Вајганд, Густав Мајер, Норберт Јокл. Мајер је чак рекао да су Албанци браћа Литванаца, да су њихови језици братски“, испричао је Буровић, који живи у Женеви од 1991. године, када је пуштен из затвора.

Да Албанци нису аутохтони, истиче Буровић, признали су у научним студијама и њихов „бог“ албанологије Екрем Чабеј и највећи научници Алекс Буда и Шабан Демирај, председници Академије наука Албаније.

Буровић се, каже, слаже са тврдњом Чабеја да се албански језик формирао у шестом веку у данашњој Румунији, одакле су Албанци стигли тек у 10. веку у област Мата, изнад Тиране.

„Одатле су се распрострли по данашњој Албанији, која је тад била настањена претежно Србима. После турске окупације ти Албанци ће прећи и данашње границе Албаније и ући у Србију, Македонију и Црну Гору. А пре свега тога били су племе од 5.000 до 10.000 људи које је сишло са Балтичког мора до Дунава, данашње Румуније, негде око првог века нове ере. Били су сточари, нису се бавили земљорадњом. Кад више не би било хране за стоку, селили су се“, објаснио је Буровић.

Опстали су кроз векове јер су, како истиче, показали јаку конзервативност и снажну моћ асимилације. Чувају своје, а друге албанизују.

„Како било, у почетку, кад су се доселили у Мат, они су са Србима живели у симбиози. Док нису дошли Турци и муслиманизовали их. Задојили су их и мржњом да би их користили као ратнике против Срба, који су чували своја огњишта. И данас се Албанци понашају као тад“, рекао је академик за Српски телеграф.

Буровић сматра да те чињенице могу бити значајне и у борби за Косово и наглашава да се Срби и Албанци никако не могу поредити.

„Срби, мештани, само су се бранили и борили за слободу. Зар окупирани народ нема право да брани своје огњиште“, упитао је академик.

Буровић је казао да су га у Албанији ухапсили под оптужбом за непријатељску пропаганду и после три деценије тортуре пустили.

Каплан Буровић рођен је 8. августа 1934. у Улцињу, дипломирао је албанологију у Скопљу и албански језик и књижевност у Тирани.

Почасни је члан Академије наука и уметности интелектуалаца, а објавио је више од 130 научних радова.

Због слободе мишљења и говора у СФРЈ био је две године у затвору, а у Албанији је осуђен на 43 године, али је пуштен после 31.

Његов роман „Издаја“ уврштен је у школску лектиру у Албанији. Упркос томе, у Тирани је 2009. спаљен комплетан штампани тираж његове четири књиге.

Image result for kaplan burovic
Каплан Буровић

Прва жена му је била Туркиња из Тетова, која га је оставила када је ухапшен, а друга Влахиња из Албаније, с којом је добио двоје деце, Душана и Душанку.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here