Људи који су живели у Хаџићима, месту у РС где је НАТО бацио бомбе са осиромашеним уранијумом, а потом се преселили у Братунац, имали су 10 пута већу стопу смртности него домицилно становништво, наводи се у научној публикацији објављеној у Енглеској.

У научној публикацији „Здраво земљиште – здрави људи“, престижне међународне издавачке куће „Тејлор и Френсис груп“ из Енглеске, недавно је објављено ауторско поглавље шумарских стручњака и њихових сарадника из Републике Српске и Србије о контаминацији земљишта и здравственим последицама НАТО бомбардовања Српске и Србије осиромашеним уранијумом, преноси РТРС.

Главни уредник публикације је Ратан Лал, један од водећих научника у свету када је реч о земљишту и храни, док су декани шумарских факултета у Бањалуци и Београду Маријана Каповић Соломун и Ратко Ристић водећи аутори поменутог поглавља чији је назив „Земљиште и здравље људи – реалност балканског региона“.

У поглављу је дат генерални приказ стања земљишних ресурса Србије и БиХ, а акценат је, између осталог, стављен на локације у Српској које је НАТО бомбардовао 1995. године и на којима се до данас осећају негативне здравствене последице по становништво, те повећан број оболелих од малигних болести због контаминације осиромашеним уранијумом.

„У том смислу покушали смо приказати везу са појављивањем различитих врста канцера код људи који су живели или данас живе на бомбардованим подручјима. На пример, људи који су мигрирали и одселили се из Хаџића у Братунац након бомбардовања, имали су 10 пута већу стопу смртности од домицилних становника Братунца. Дакле, циљ поглавља је био да у тој престижној публикацији прикажемо да се то заиста десило и да је чињеница иако је ствар политички осетљива и оспоравана од одређених научника“, рекла је Срни декан Шумарског факултета у Бањалуци Маријана Каповић Соломун.

Она је навела да је поглавље које се односи на НАТО бомбардовање земљишта у Српској и Србији постављено на одговарајућу интернационалну базу података, те да већ има знатан број прегледа.

„Углавном, људи инкогнито траже да им се достави то поглавље да би га прочитали и на њега се реферисали. Вероватно, велики број странаца чита то поглавље, што нам је био и циљ. Верујем да ће и одређене наше институције у том смислу показати интересовање, а ми ћемо, као научни радници, у будућности свакако аплицирати са пројектима који ће имати ову компоненту, можда и да се директно испита и измери присуство осиромашеног уранијума у земљишту, односно на локацијама које је бомбардовао НАТО ради утврђивања конкретних резултата“, рекла је Соломунова.

Соломунова је додала да је Ратан Лал редовни професор са Охајо државног Универзитета у САД, те да њен колега Ристић и она заједно с њим раде у научном телу Конвенције УН за борбу против деградације земљишта.

„Господин Лал је био одушевљен том, нажалост, специфичношћу нашег региона и рекао да оно на шта скрећемо пажњу јесте један од фактора загађења земљишта, који директно утичу на здравље људи“, навела је Соломунова.

У поглављу „Земљиште и здравље људи – реалност Балканског региона“ се, између осталог, наводи да су најважнији фактори деградације земљишта у Српској и Србији ерозија, поплаве, суша, напуштено пољопривредно земљиште, урбанизација, пожари и слично, али да је контаминација земљишта осиромашеним уранијумом као последица НАТО бомбардовања Српске 1995. и Србије 1999. године фактор који и данас директно утиче на здравље људи.

У поглављу се истиче да је осиромашени уранијум највише кориштен у јужној српској покрајини Косово и Метохија, да је доказано присуство уранијума 238 у земљишту, биљкама, спорадично чак и у урину одређених јединки из југоисточног дела Србије, као и да је у бомбардовању између 300 и 800 тона радиоактивне прашине расуто по земљишту и водотоцима.

У БиХ, наводи се у поглављу, НАТО је бомбардовао само положаје у Српској (Хаџићи, Хан Пијесак, Соколац), што је оставило деструктивне последице на здравље људи и земљишта. Број људи оболелих од карцинома у бомбардованој регији повећао се за четири пута у периоду 1996–2002, а смртност 2,2 пута у односу на период прије бомбардовања.

„У Србији број оболелих од карцинома расте за два одсто сваке године, а број умрлих за 2,5 одсто, што је директна последица НАТО бомбардовања. Током 1999. године било је 19.625 случајева, а 12.312 људи умрло од карцинома, док је 2012. године регистровано чак 36.408 случајева, а умрло 21.269 људи, што је готово двоструко више него пре НАТО агресије. Након 2006. године, број случајева карцинома повећан је за 59 одсто, док је број смртних случајева узрокованих леукемијом и лимфомом порастао за 118 одсто“, наводи се у поглављу.

Осим Соломунове и Ристића, сарадници у писању поглавља су били пензионисани универзитетски професор Славко Ждрале, који је био ратни хирург и директор болнице „Касиндо“ у некадашњем Српском Сарајеву, те Иван Малушевић, Борис Радић, Синиша Половина и Вукашин Милановић са Шумарског факултета у Београду.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here