Дејан Рамић, обућар из Ужица, једини у западној Србији ручно прави ципеле по мери и жељи купца

Занат је увек био злата вредан, посебно ако је редак у данашње време. Обућара који ручно праве ципеле по мери и жељи купца у Србији има тек неколико, а у западној Србији је само један. То је Дејан Рамић, обућар из Ужица, који је наставио традицију свог оца Зорана који је шездесетих година правио обућу по мери. Ципеле по мери човека

Дејан је почео са поправком обуће, штедећи новац за набавку машина за производњу, да би касније и отворио радионицу за израду обуће, искључиво од коже. „Када правите нове ципеле или чизме, много је креативније и много је већи изазов него када поправљате старе. Када наручим нове калупе и почнем да правим нови модел, онда заборавим на време, останем у радионици скоро целу ноћ само да завршим и да видим како ће то да изгледа, да ли је онако како сам желео”, прича четрдесеттрогодишњи обућар Дејан Рамић. Ципеле по мери човека

Кожу набавља из Италије, а ципеле прави већином ручно и још увек на Сингерици и Адлеру. Квалитет му је обезбедио купце, не само из Ужица, већ из целе Србије, али и Црне Горе. „Изазов ми је да одржим традиционални начин производње обуће од пре 50 или 100 година. Нисам хтео да купим индустријске машине и правим ципеле за пола сата. То ми не би представљало никакву сатисфакцију. Мени то пружа ручно прављење обуће“ , истиче Дејан. Ципеле по мери човека

Прилику да свом занату дода и нову црту уметности добио је израдом чизама и ципела за позоришне представе Народног позоришта из Ужица „Краљ Лир” и „Мандрагола”. „Било је захтевно и занимљиво радити за позориште, изазов је био велики. То је била и част за мене. Али, у сваком занатлији крије се неки мали уметник који жели да испољи своју кретивност. Све је урађено од коже високог сјаја и никада до тада нисам радио ништа слично. Једном сам само изнајмио неке своје машине прослављеном редитељу Емиру Кустурици за потребе снимања филма Завет”, прича Рамић.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Ципеле по мери човека

Он истиче да занати морају да еволуирају да не би замрли. „Занати изумиру, не поправља се лоша обућа, јер се нема рачуна радити и није у интересу муштерије. Са друге стране се отварају нове могућности у производњи где нудиш аутентичан производ од врхунских материјала. Задужен си за одабир материјала, дизајн, процес производње и радиш и дајеш све од себе да би урадио квалитетан производ. Када неко жели да наручи ципеле од коже алигатора, такви материјали су скупи па је тиме и израда скупља. То не може свако себи да приушти.У својој радњи обућу израђујем само од коже. Било да је обична или од ноја, алигатора, битно је да је квалитет на првом месту”, наглашава Рамић. Ципеле по мери човека

Дејан Рамић је наставио посао којим се бавио његов отац који је почео да учи занат 1954. године код познатог ужичког обућара Драгољуба Симеуновића и завршио га за четири године. После тога је правио обућу у занатској радњи заједно са колегом. Међутим, када је обућарска индустрија доживела експанзију, занат је напустио, али му се поново, 1995. године вратио, када је отишао у пензију. Помагао је и Дејану и што је најважније, открио му све тајне овог заната. Ципеле по мери човека

Дејан такође има сина и нада се да је он следећи коме ће у породици Рамић обућарство бити професија.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here