Извештај сарадника Инфо-службе из Ораховца који је описао збивања у том делу Косова и Метохије током погрома 2004. године.

17.03.2004. год.
Дан први

Током дана, као последица терора који је беснео на Косову и Метохији, осећала се напетост у ваздуху и у метохијским енклавама, горњем делу Ораховца и Великој Хочи.

Да се припрема напад на Србе, наговештавало је то што су албански радници невладине организације ПРОМОЋОМ која има канцеларију у горњем, српском делу Ораховца, дан раније, уклонили своју опрему, т.ј. компјутере а Албанци који живе у близини енклаве и који су својим насилничким и букаџијским понашањем редовно загорчавали живот својим комшијама Србима, некако се чудно притајили у својим кућама, остављајући улазна врата одшкринута.

Тога дана у доњем, албанском, делу града одвијале су се демострације Албанаца којима су се постепено придружили и други Албанци, претежно млади, из околних села, тако да се маса  све више увећавала. Чули су се повици УЧК и НАТО – УНМИК “схкој” (идите).

Да ситуација измиче контроли било је јасно онда када су на линији раздвајања српског и албанског дела града пристигли припадници КПС–а.

Очигледно се очекивало да се немири пренесу и на српски део града.

За то време војници КФОР-а и УНМИК-полицајци су унутар енклаве вршили несхватљиво споре припреме одуговлачећи са навлачењем својих панцира и шлемова, као да су намерно чекали да избегну први налет демостраната.

Негде око 18:30 часова, као што се и очекивало, маса је уз повике УЧК и “Срби изађите!”, нагрнула на српски део града и успут каменицама и моткама демолирала све што им се нашло на путу.

Поред десетак српских кућа, на удару су се нашли и локално одељење ПТК (Пошта) и локално ватрогасно оделење.

Њих је стотинак метара унутар енклаве, покушало да заустави свега петорица припадника КПС-а. Призор је био стравичан. Полиција није могла да заустави разуларену масу која је дивљачки беснела и уништавала све пред собом. Један припадник КПС-а истукнуо је пар метара испред набујале масе и очајнички тражио помоћ преко мотороле. Срби у нападнутим кућама, стрепећи за своје животе сакрили су се у најскровитије делове својих кућа, чекајући да напад прође.

Нешто, затим, припадницима КПС-а стигли су у помоћ њихове колеге. Они су најпре успели да за моменат зауставе надирање масе ка унутрашњости енклаве а затим је и потисну ка албанском делу града.

При потискивању масе, демостранти су успут поново ломили све што су могли. Овај пут су због спорог повлачења имали више времена да боље потраже мете својих напада, па је рушилачки ефекат био још стравичнији. Све време трајања напада чуо се један глас из масе, највероватније вођа, који је нападачима давао инструкције. На жалост, док је трајало међусобно гурање првог реда демостраната са припадницима КПС-а, у унутрашњости масе издвајале су се групице које су улазиле у српске куће и настављале свој вандализам. У једном таквом упаду у најистуренију српску кућу наше енклаве, наишли су на брачни пар Грковић Станишу и његову супругу Радмилу и насрнули на њих. Упоредо с тим, један од демостраната је упорно покушавао да подметне пожар, убацивши кроз предходно разбијен прозор у приземљу куће, запаљену крпу. Ватра се убрзо проширила и кроз прозор је излазио густи дим.

Део поменуте породице, тј. сестре нападнутог Грковић Станише, које су слутећи опасност на време напустиле кућу, избезумљено су са прозора оближње српске куће са осталим комшијама посматрале напад и у једном тренутку покушале да потрче ка кући, у масу, да би помогли нападнутим члановима своје породице. Међутим, комшије су их у задњем моменту физички спречиле у томе. Оне су пале на колена, прекриле лице рукама и очајнички запомагале “убиће их, убиће их, не дајте да их убију”.

Руинирана кућа Грковића после дивљачких напада Шиптара у Ораховцу (фото Оливера Радић)

Када је изгледало да им нема помоћи и да ће настрадати у пожару, почели су, коначно, да пристижу и УНМИК – полицајци и војници КФОР-а у борним колима и некако заједничким снагама успели да потисну демостранте од куће ка албанском делу града. Полицајци КПС-а су искористили повлачење демостраната, одмах утрчали у кућу и извукли најпре Радмилу коју су затекли на степеницама где су нападаци предходно је претукавши, покушали да је вукући изведу из куће, док су затим на поду собе затекли њеног супруга који је лежао у локви крви. Одмах затим потрчале су и комшије Срби који су видевши да је напад престао изашли из својих кућа и пожурили да им помогну и заједно са дежурним српским ватрогасцем успели на време да угасе пожар.

Услед батињања од стране шиптарских хулигана и дивљака Радмила Грковић је претрпеле тешке повреде кичме (фото: Оливера Радић)

Повређени брачни пар је смештен у једну оближњу српску кућу где им је указана прва помоћ.  КФОР је тада, у близини линије раздвајања, паркирао борна кола, међутим постајала је опасност да демостранти у току ноћи нагрну из другог правца.

Те ноћи нико од Срба у горњем делу Ораховца није спавао.

Станиша Грковић са повредом главе (фото: Оливера Радић, дописница “Јединства” из Ораховца , 17. марта 2004.)

18.03.2004.
Дан други

Сутрадан изјутра, Срби су као после прохујале олује, почели опрезно да излазе из својих кућа и процењују стање после напада али и загледајући се једни другима у лице, погледом се ћутки питали, шта то би.

Улица у којој се десио напад била је препуна сломљеног стакла, каменица, летви и изломљеног црепа.

Врата, прозори и кровови кућа били су разваљени и полупани а први утисак је  био да је после свега, добро што нема и људских жртава.

Претучени брачни пар Грковић који је ноћ провео код комшија испричао је како су их наизменично моткама и ногама тукле четири групе демонстраната које су једна за другим у налетима упадале у кућу.

Међутим, када се чинило да је оно најгоре прошло појавиле су се прве последице синоћњег напада. Стигла је вест да се једна трудница порађа, превремено у 7 месецу трудноће. Убрзо смо затражили помоћ КФОР-а и КПС. И док је КФОР разматрао могућност да трудницу евакуише хеликоптером, жена се у међувремену у својој кући породила уз помоћ локалног лекара опште праксе и жена које су пристигле у помоћ а касније је борним колима транспортована у призренску болницу где је седмомесечна беба сместена у инкубатор. Родила је девојчицу. Лекари кажу ако преживи прва три дана има великих шанси да се спасе.

Комшије и пријатељи су помогли нападнутој породици Грковић да из демолиране куће изместе неке неоштећене ствари и премесе их у једну напуштену кућу унутар енклаве у којој се породица сместила. Затим су даскама оковали разваљена улазна врата куће што је јасан знак да је породица одлучила да се више не враћа у њу. Још једна напуштена српска кућа на периферији енклаве која чека своје паљење које ће се, колико нам досадашње искуство говори, десити ускоро.

Енклава се опет сужава.

У суседној Великој Хочи ситуација је била мирна. Добијамо информације да тамо синоћ није било напада али нас упозоравају да болеснике, њих четворо, који би требало да сутра, иду на редовну туру  хемодијализе, хвата паника да због блокаде путева на Косову и Метохији неће моћи да се домогну болнице у Косовској Митровици. Уколико не приме на време хемодијализу њихово здравље и животи биће озбиљно угрожени. Ступили смо у контакт са КФОР-ом који је обећао помоћ.

Пре подне је стигла вест да је запаљена црква “Свете Недеље” у Брњачи, удаљена пет километра од Ораховца. Црква је обновљена 1974. године на темељима старе цркве из 14 века.

Негде око подне почело је поновно окупљање Албанаца у центру града уз узвикивање истих патрола.

Паралелно с тим, КПС полиција, УНМИК-полиција и КФОР су се, овога пута чини се, на време, разместили у близини линије етничког раздвајања града. Оцекивао се напад.

Старци, жене и деца из периферних српских кућа повукли су се ка унутрашњости енклаве. Преостали мушкарци који су остали да би са безбедне дистанце пратили ситуацију како би на време упозорили остале о могућем пробијању кордона, ослушкивали су сваки звук који је долазило из албанске масе окупљене у доњем делу града, а такође и наредбе које су путем радио веза упућиване распоређеним припадницима КФОР-а, УНМИК-а и КПС-а спремних да одбију напад.

У једном тренутку случајно су примећена двојица Албанаца који су флашом бензина покушали да подметну пожар у једној од српских кућа. Нападачи су ухапшени и колима КПС-а и одведени, највероватније у станицу полиције. Један од нападача нам је добро познат по томе што нас луксузним колима стално провоцира пуштањем гласне музуке приликом честих пролазака кроз српски део града – мајка му је Српкиња, из Краљева.

Убрзо је стигла и нешто умирујућа вест од представника ОСЦЕ-а, да ће командант КФОР-а покушати да се обрати  демострантима не би ли их одвратио од похода на српски део града, тако што ће их упозорити да је немачки КФОР добио наређење да у том случају употреби оружје.

Нешто касније приметили смо како су војници КФОР-а на једну, посредством радио везе, пристиглу наредбу поскидали панцире, одахнули, запалили цигарете и неколицини, иза њих окупљених Срба, рукама давали знак да је опасност прошла.

Срби су ипак за сваки случај остали на својим местима још пар сати а затим се, негде око 21:00 часова разишли кућама. И стварно, ноћ је била мирна.

19.03.2004.
Дан трећи

Ујутру је КФОР као што је и обећао одвео пацијенте на хемодијализу али не у болницу у Косовској Митровици веч у болницу у Призрену.

Срби су се спонтано организовали и расчистили улицу од нереда. Вести који су пристизали са других крајева Косова и Метохије обесхрабрујуће су деловале на грађане ширећи панику и дефитизам.

Процурила је вест у медијима да смо евакуисани. Цело јутро смо телефоном демантовали ту вест.

КПС нас је касније обавестио да у ствари није изгорела црква “Свете Недеље” у Брњацима већ само унутрашњост конака и да је постављена стража око цркве.

По подне смо одлучили да становништву поделимо преосталу количину хуманитарне помоћи.

У предвечерје представници ПТК-а довели су мајстора да постави стакла на локалном одељењу ПТК. Срби се питају, није ли то знак да више неће бити напада, јер Албанци увек све знају унапред.

20.03.2004.
Дан четврти

Јутрос је на линији раздвајања распоређен велики број припадника КПС-а. Кажу да је разлог тај што је данас у граду пијачни дан када маса људи из околних места нагрне у Ораховац па постоји страх да поново не дође до немира.

Повређена Радмила Грковић жали се на велике болове у кичми проузроковане ударцима мотки. Припадници КПС-а предлажу да је тек у понедељак одведу у неку од болница на рендген снимање.

УНМИК-полицајци су добили наређење да због могућег напада на њих склоне своја возила а да их припадници КПС-а преузму у своја.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here