Од Готовине и Хашима Тачија, до Грухоњића – континуитет Хилове подршке ратним злочинцима и етничком чишћењу Срба!
Само четири дана пред Олују у САД је одржан тајни састанак између хрватске и америчке делегације који је означио почетак злочиначке акције “Олуја”. Један од кључних актера тог састанка био је амерички амбасадор Кристофер Хил.
Наиме, 31. јула 1995. само четири дана пред злочиначку операцију Олуја одржао се тајни састанак хрватског амбасадора у САД Миомира Жужула, Петра Шарчевића и Синише Петровића са тадашњим државним секретаром Ричардом Холбруком, амбасадором Роберт Фрејзером и актуелним амбасадор у Србији Кристофером Хилом.
На поменутом састанку америчка страна наводи да су Американци веома задовољни успехом хрватске армије, као и специјалном операцијом упереном против цивилног становништва, пре свега етничког чишћења Срба са простора Западне Славоније, односно операције Бљесак приликом које су Хрвати протерали преко 18.000 Срба са својих домова, приликом чега је 283 људи убијено и нестало, међу којима је 57 жена и деветоро деце.
И то је нешто чему би се Динко Грухоњић, ратни дезертер из Бања Луке, кога су Срби примили у Србију док су његови сународници убијали наш народ, грохотом насмејао.
Каријера Кристофера Хила на Балкану почиње почетком деведесетих година. Отприлике када се он појавио на нашим просторима, тог тренутка су и почели да се рађају сукоби. Почео је као шеф преговарачког тима у Босни и Херцеговини, сарађивао са Ричардом Холбруком као његов заменик на мировним преговорима у Дејтону 1995. године. Своје преговоре је описивао као веома успешне јер су зараћене стране увек успевале да се договоре, на штету Срба.
Ситуација на Балкану није осетила ни дана мир када је овај амерички агент свој нови задатак наставио да обавља као амбасадор САД у БЈРМ, одакле је активно учествовао у обуци и опремању шиптарских терориста, о чему постоје бројни докази а о чему смо више пута писали на порталу Васељенска.
Где год да се појави Кристофер Хил, то значи само једно – губитак територије и патњу за Србе. Његове улоге појаве никада нису биле безначајне, напротив.
Неки кажу најмоћнији човек у Србији, амбасадор Кристофер Хил, јуче је на Филозофском факултету у Новом Саду посетио и пружио подршку, Динку Грухоњићу, а поводом протеста које су организовали студенти и један део професора. Протестима су се придружили и незадовољни грађани који су свесни потенцијалног утицаја који Грухоњић може имати у јавности као универзитетски професор. Подршку захтевима студената да се Грухоњић уклони са места професора факултета дали су бројни српски интелектуалци и академици, пре свега јер не испуњава ни услове који захтевају његово радно ангажовање. Међутим, када се зна ко кадрира по Србији, зар је било каква диплома, научни рад и битан?
Грухоњић је у овом тренутку најомраженији професор у Србији, синоним за сепаратизам и мржњу према Србима и СПЦ, неко против кога је поднето неколико кривичних пријава због ширења расне, верске и националне мржње и нетрпељивости, али уједно и особа коју та тзв “друга Србија” покушава да представи као жртву великосрпског национализма и свог ширења, ето ни мање ни више него на српску Војводину.
Неко ће рећи да је долазак Кристофера Хила на Филозофски факултет небитан и да служи да се скрене пажња са неких “кључних питања”. Али ако се има у виду улога ове птице злослутнице и да је овај гест доласка на Филозофски ништа друго него подршка развоју војвођанског сепаратизма, тешко да за српску Војводину може бити важније ствари од тога. Не може да буде скретање пажње чињеница да се амерички амбасадор отворено меша и у друштвена и у политичка унутарња питања Србије! То је нешто што захтева пуну пажњу грађана Србије!
У овом тренутку против Србије се игра на више фронтова. Резолуција поводом наводног геноцида у Сребреници, пријем тзв Косова у Савет Европе, и најзад ова игра где не само да се подржава сепаратизам, него се јавно показује ко је најмоћнији човек Србије (а да није можда он Оскар), што је, иако смо свесни тог незваничног колонијалног статуса, веома понижавајуће.
Замислите само ситуацију да је обрнута, да је неког родољубивог професора у Београду подржао руски амбасадор? Или још боље, замислите да амбасадор Србије у САД отишао и загрлио неког универзитетског професора иранског порекла који је исмевао догађаје од 11. септембра, који су неупоредиви са Јасеновцем. Наравно да не постоји професор ма ког порекла у САД коме би у тој свеколико демократској земљи икада пало на памет да се и нашали на такав начин.
Таква дипломатска интеракција налик на ову са амбасадором Хилом на Филозофском факултету, не само да подгрева страсти већ и отворено указује на дубоке слојеве међународне умешаности у унутрашња питања суверене земље. Потпуно је неспорно да такви гестови нису случајни и да свака њихова манифестација носи са собом вишеструке поруке, како за оне који промовишу одређене идеје, тако и за оне којима се те идеје не свиђају.
Својевремено Кристофер Хил се сликао са бројним муслиманским, хрватским и посебно шиптарским терористима. Неки од њих су завршили у Хашком трибуналу, некима се још увек суди. У сваком случају, не треба занемарити овај догађај, јер последице подршке Кристофера Хила демократији и “борцима за слободу” широм Србије и српских земаља, управо осећамо.
Весна Веизовић / Васељенска