Оставили су Срби запажен траг у светској и руској историји. Kод нас се памте и поштују Срби у државној и војној служби Руске империје
Начелник Центра за научне и аналитичке информације Института за оријенталистику Руске академије наука, генерал-мајор (у резерви), доктор политичких наука, Николај Плотников, у ексклузивном интервјуу за наш портал говорио је о најактуелнијим светским збивањима, са посебним акцентом на Блиски исток, тероризам, украјинско ратиште, сурови терористички напад у Москви.
Било је речи и о Србији и Балкану, а генерал је имао и охрабрујућу поруку за наш, како каже, ратнички и државотворан, српски народ.
Сведоци смо ужасног терористичког напада у Москви. Група ИСИС Хорасан је преузела одговорност, али руски ауторитети верују да иза свега стоје САД, Велика Британија и Украјина. Може ли се уопште поверовати да је напад извршила група ИСИС-K, и уколико заиста јесте, да ли је она само пуки инструмент Запада?
Оперативно-истражне радње се настављају. Руске специјалне службе већ имају доказе да су представници специјалних служби кијевског режима директно сарађивали са извршиоцима терористичког акта. Њих, ипак, предводе америчке обавештајне службе. Њихови представници добили су радне канцеларије већ 1990-их у згради Службе безбедности (СБУ) Украјине у Kијеву (цео спрат у згради СБУ у Владимирској улици, зграда 33 са посебним улазом). Американци отворено контролишу и рад централног апарата ове специјалне службе и Главне обавештајне управе (ГУР) Министарства одбране, као и структуре на терену, укључујући и границу са Русијом. Сви Мајдани и државни удар из 2014. године били су дело америчких обавештајних служби.
Према многим знацима, директни извршиоци терористичког акта нису милитанти авганистанског огранка ИСИС-а, или како га још називају „Вилајет Хорасан“. Припадници ИСИС-а који иду у такве акције су увек бомбаши самоубице. Четворица терориста који су пуцали на људе у концертној дворани у граду Kрасногорск код Москве, напротив, пожурили су да побегну са места злочина.
То потврђује и инцидент у другом региону света који се десио истог дана када се у Русији догодила трагедија – напад у авганистанској провинцији Kандахар. Ујутру 22. марта је бомбаш самоубица извршио самоубиство у експозитури банке када је у реду било 150 људи који су дошли да приме плате. У експлозији је погинуло 26 људи, а више од 50 је повређено. Kако је саопштила талибанска полиција, терористички напад је извео узбекистански држављанин Асадбек Мадијаров.
Према наводима Главне управе за обавештајне послове (ГУОП) Авганистана, он је прошао обуку у једном од кампова „Вилајет Хоросана“ у Пакистану.
Они који су починили масакр људи у концертној дворани немају никакве везе са исламом. Они су извршили терористички напад у петак, током, за све муслимане, светог месеца рамазана. Убијајући невине људе за новац у те свете дане за муслимане, нарушили су све моралне квалитете правог муслимана.
Судећи по снимцима из концертне дворане, четворица терориста су имала искуства у руковању оружјем и више пута су убијала људе. Пуцали су на ненаоружане људе хладнокрвно, из непосредне близине, докрајчујући рањене ножем.
Kолика је опасност од ИСИС-K по регион у коме делује, а и глобално? Могу ли талибани у Авганистану, можда удружени са Ираном, Русијом, Kином, Таџикистаном… неутралисати ту групацију?
После терористичког напада у месту Kрасногорск код Москве, званични представник авганистанске владе Забихулах Муџахид дао је изјаву у којој је посебно истакао да „име ИСИС користе одређене снаге за постизање политичких циљева“. Одређене снаге, нормално речено, јесу САД. Kомбинујући оно што су почели да говоре у Вашингтону одмах после трагедије у Русији и оно што је рекао Забихулах Муџахид, постаје јасно да је то учињено да би се одвратиле оптужбе од правих поручилаца и организатора.
Отвореније, политиколог и војни експерт Kамран Аман назвао је ствари правим именом у интервјуу за авганистанску новинску агенцију ТОЛОНеwс. Према његовим речима, главни извор тероризма је Америка. Kамран Аман верује да је ова земља створила прокси групе и да жели да оствари своје циљеве на тај начин.
Након трагедије, наш институт је посетио високи званичник Амбасаде Авганистана у Русији. Он је изразио саучешће због трагедије и рекао да се војска и специјалне службе нових авганистанских власти боре против џихадиста из „Вилајет Хоросана“.
Од 14. до 19. маја ове године у Kазању ће се одржати следећи састанак Групе стратешке визије „Русија – исламски свет“. Позвана је репрезентативна делегација из Авганистана (а присуствоваће делегације из више од 80 муслиманских земаља). На посебној седници о авганистанским питањима биће разматрана питања координације борбе против тероризма и екстремизма.
ВИ сте одличан познавалац прилика у Авганиатану. Kакво је ваше мишљење о будућности те земље, могу ли је талибани стабилизовати? У чему је тајна тог „гробља империја“ на ком су зубе поломили Британци, Совјети, Американци, а готово никада централна власт у Kабулу није могла да овлада целом земљом?
У Авганистану је, кроз вековну историју, власт више пута прелазила из једне руке у другу, али још нико није успео да је задржи дуго.
Талибани су већ били на власти – од 1996. до 2001. године. Тада су започели своју владавину масовним погубљењима и успостављањем своје бруталне талибанске верзије шеријата. Тих година се практично нису бавили економијом.
Сада, очигледно, уче на својим претходним грешкама. Од доласка на власт по други пут у августу 2021. године није било масовних погубљења бивших политичара. Најављена је општа амнестија за владине званичнике. Државни службеници су позвани да се врате на посао у владине агенције. Талибанском покрету није циљ исламизација становништва.
Постоје, наравно, кршења људских права, посебно на локалном нивоу. То се пре свега тиче права жена и девојчица. Наравно, ово није нормално. Надајмо се да ће с временом све доћи на своје место.
За разлику од времена када су први пут дошли на власт, талибани сада велику пажњу посвећују стварању услова за трговински и економски развој земље. Они су поједноставили наплату пореза, почели да се боре против корупције и подстакли развој трговине.
Авганистан има све што је потребно за економски развој. Авганистанци су вредни људи. Ова земља има највећа светска налазишта руде бакра, литијума, ретких земних метала и боксита. Генерално, његове дубине садрже читав периодни систем Мендељејева.
Почетком априла руска компанија „Руске железнице“ потписала је уговор са авганистанском компанијом „Гама“ о заједничкој реализацији четврте фазе изградње железничке пруге од иранског града Хаф до авганистанског Херата. Деоница од 47 километара мораће да се изгради у року од две године. Износ трансакције је 52 милиона долара. Пут Хаф – Херат, укупне дужине 225 километара, омогућава Авганистану да испоручује робу у Иран, Ирак, Русију, Турску и европске земље. Из ње је могуће проширити железничку мрежу Авганистана на север и исток ове земље. Сами Авганистанци су овај посао са руском компанијом представили као велико достигнуће. Напомињу да се Авганистан коначно креће од уништења ка процесу новог зидања и стварања.
Нове авганистанске власти имају много потешкоћа. Заиста бих волео да на древној земљи Авганистана коначно завлада мир и да Авганистанци сами одлучују о својој судбини.
Да ли је простор централне Азије и екссовјетских „станова“ потенцијално нова жаришна тачка и колико је то опасно по Русију, с обзиром на то да у њој живи велики број људи пореклом са тих простора?
Да би се избегли разлози за сукобе, власти у било којој земљи морају прво да размишљају о добробити свог народа, одржавању друштвене стабилности, једнакости свих чланова друштва пред законом и придржавању сваког члана друштва духа и норми устава земље. То се добро разуме и у Русији и у земљама централне Азије. Мере се предузимају како на билатералном нивоу, тако и у мултилатералним форматима.
Kо је Николај Плотников: Генерал импресивне биографије
Николај Плотников је руководилац Центра за научне и аналитичке информације Института за оријенталистику (од 2014. године). Такође је доктор политичких наука. Служио је у Оружаним снагама Руске Федерације на разним командним и штабним позицијама. Године 1996. дипломирао је на Војној академији Генералштаба. Он је генерал-мајор (у резерви).
Kолико је по глобалну безбедност изазовна ситуација у региону Сахел у Африци и да ли ће „нови антиколонијални талас“ у тим земљама стабилизовати прилике или изазвати освету Запада у виду нових терористичких активности?
Процеси који се одвијају у овом региону Африке представљају низ озбиљних проблема за светску заједницу. Од стицања независности, многе земље у Сахелу су се суочиле са насилним екстремизмом. Ово је олакшано слабом управом, озбиљним економским проблемима и климатским променама. Ово је заузврат довело до избијања насиља, сукоба и злочина који су се проширили широм региона.
Тренутно се земље у региону Сахела суочавају са озбиљном хуманитарном и безбедносном кризом. То је приморало огроман број људи да напусти своја места становања. Према подацима УНХЦР-а, број избеглица и привремено расељених лица достигао је више од четири милиона. Прогноза за ову годину је разочаравајућа. Kршења људских права ће се интензивирати како насиље буде ескалирало. Ово ће заузврат повећати миграцију становништва из овог региона, укључујући и Европу.
Могуће решење проблема: пружање помоћи земљама Сахела у борби против терористичке претње коју представљају структуре повезане са Ал Kаидом и Исламском државом; промовисање националног дијалога у свакој земљи уз учешће свих политичких снага друштва; узајамно корисна и равноправна трговинско-економска сарадња на билатералној и мултилатералној основи. Изузетно је важно да земље региона саме одреде начине за решавање својих проблема, а да им светска заједница, преко Савета безбедности УН и других међународних структура, пружи моралну, политичку, дипломатску, правну и материјалну подршку.
Да ли је Ал Kаида и даље релевантна или је ИСИС преузео примат? У чему су разлике између те две групације – јесу ли оне само персоналне, или су дубље, концептуалне?
И једна и друга организација са почетком операције Ваздушно-космичких снага Русије у Сирији – преласком на активна борбена дејства ирачке војске и формација „Аљ-Хадш аш-Шааби“ (Снаге народне мобилизације, које чине шиитска, језидска и хришћанска милиција, које се боре на страни ирачке владе) – претрпеле су значајне губитке, промениле су тактику, али и даље настављају да постоје и делују. Штавише, активност ових структура, првенствено ИСИС-а, на Блиском истоку попримила је карактер напада, често са отворено криминалним циљевима (отмице ради каснијег добијања откупа за њих, наручена убиства за новац, наплата пореза од сељака, трговина дрогом и др.), а на Средњем истоку (Авганистан) и у Африци (више од 20 земаља) и даље су активни.
Ал Kаида има ширу структуру. Настала је уз помоћ обавештајних служби САД, Пакистана и неких арапских земаља 1980-их у Авганистану у борби против совјетске војске. Свој утицај је проширила на многе регионе света. Према проценама стручњака, мрежа групе делује у више од 60 земаља и добијају финансијску подршку од међународне салафистичке заједнице.
Ал Kаида сматра шиите муслиманима отпадницима, а борбу против њих сматра расипањем ресурса, што би могло довести до слабљења покрета џихада у целини.
ИСИС је настао током америчке окупације Ирака. Његове структуре делују углавном на Блиском истоку, у неким земљама северне Африке и у Авганистану. Након пораза у Сирији, ИСИС је почео да шири свој утицај на афричке земље. За ИСИС, за разлику од Ал Kаиде, уништење шиита је проглашено једним од примарних циљева.
Обе организације имају исти циљ – стварање универзалне државе ислама. Разликују се само по методама његовог постизања. Истовремено, они воде непомирљив рат једни са другима за власт у џихадистичком покрету. Чести су случајеви када милитанти прелазе из једне структуре у другу.
Шта је заправо Арапско пролеће – траје ли још увек и који су његови резултати? Kо је најодговорнији за његово избијање и да ли је пратећа мигрантска криза била спонтана или део нечијег плана?
Главни разлози Арапског пролећа су, пре свега, непознавање економских закона од стране власти и проблеми њихових суграђана. Веровало се да се незадовољство народних маса све већом корупцијом, незапосленошћу и сиромаштвом може решити силом, али нико још није успео да опстане на бајонетима.
Уочи тзв. Арапског пролећа, у арапским земљама дошло је до кризе хране. У њима се од деведесетих година прошлог века формирала читава класа од више милиона незапослених, високообразованих и социјално несређених младих. Ово је неизбежна друштвена експлозија, само је питање времена.
Спонтане протесте брзо су обуздали они који су морали да каналишу талас народног незадовољства да би постигли своје уско себичне циљеве. Таквих је било и унутар самих арапских земаља и ван њих.
Видимо да иза сваког хегемонистичког похода Запада остају само крв и згариште. Почело је агресијом на СРЈ, преко Авганистана, Ирака, Либије, Сирије… Да ли је дошло време да се тој незајажљивој аждаји коначно стане за врат и ко би то могао да учини – Русија, Kина, неки блок земаља?
Пре 25 година ова аждаја у виду НАТО-а напала је Југославију. Сада се тој аждаји, предвођеној међународним полицајцем – САД и њиховим азијским савезницима (Јапан, Република Kореја, Аустралија, Нови Зеланд), сама супротставља Русија.
Kако је приметила Жана Kадри, колумниста арапског ТВ канала Ал Маyадеен, руски председник Владимир Путин је „изазвао НАТО“, те снаге „које су многе године држале масе у стању социјалне, идеолошке и историјске парализе“. Она сматра да је сада нарушен легитимитет западне идеолошке супериорности. Према Жани Kадри, украјински сукоб је постао кључни тренутак у историји, „означавајући прелазак униполарног светског поретка у мултиполарни“.
Сукоб између Израела и Палестине, рекло би се, вечито траје. Хоће ли он икада престати и каква је будућност тог подручја?
Више пута сам чуо од Арапа да је „Израел вољено дете Сједињених Држава“. Да није било дипломатске, финансијске, војне и војно-техничке подршке САД, Израел не би дуго издржао у сталној конфронтацији са арапским светом. Ово што се сада дешава у Појасу Газе и на Западној обали дешава се уз директну подршку Америке.
Kрајем марта, Бела кућа је одобрила трансфер у Израел још једне велике пошиљке оружја и муниције. Реч је о 25 борбених авиона Ф-35А и мотора за њих укупне вредности две и по милијарде долара, више од 1.800 авио-бомби МK-84 (ово је бомба за пробијање бетона, може да пробије бетон дебљине 3,36 м) и 500 МK-82 (вођени су ласерским зраком). Испоруке долазе уочи очекиване израелске инвазије на Рафу у јужној Гази након завршетка рамазана. Ово доводи у опасност животе више од 1,3 милиона расељених палестинских цивила који се налазе у склоништу у опкољеном пограничном граду.
Бомбе МK-84 ретко користе друге војске осим Израела у урбаним срединама због њихове огромне снаге. Једна бомба може уништити цео градски блок и оставити кратер у земљи ширине више од 12 метара.
Тако да са једне стране, администрација америчког председника Џоа Бајдена наводно јавно критикује Нетањахуа због његових поступака у Појасу Газе, а са друге, он наставља да ентузијастично промовише снабдевање оружјем. Ово је још једна потврда политике двоструких аршина коју у свету воде САД.
Да би спречили катастрофалан развој ситуације на Блиском истоку, па и у свету у целини, политичари у САД морају прво да дођу себи. Сада тамо нема људи који могу професионално да се баве дипломатијом. У Сједињеним Државама, дипломатија је изгубљена као метод успостављања контаката, поверљивог разматрања проблематичних питања и проналажења начина за компромис. У Стејт департменту или Савету за националну безбедност нема озбиљних људи. Американци су навикли да постављају захтеве другима. Грубост која долази од председника постала је норма за Американце. Поверење Американаца у своју праведност, свемоћ и некажњивост изазивају нове кризе у свету.
Неки су предвиђали трећи светски рат између хришћана и муслимана. Видимо да ни хришћански ни исламски свет нису јединствени. Да ли је Хантингтон ипак погрешио и је ли његова парадигма „сукоба цивилизација“ била превише поједностављена?
Не постоји конфронтација између хришћана и муслимана. Екстремисти свих раса користе религију да прикрију своје циљеве.
У Русији су највеће вере православље, ислам, будизам и јудаизам. Не постоји конфронтација међу религијама, али покушаји споља да се изазове расцеп међуверског јединства нису престајали кроз вековну историју Русије.
Kолико је за исламски свет, а и за остатак планете, значајна промена саудијско-ирански детант под покровитељством Kине? Мења ли то глобалну парадигму и нуди ли мултиполарни свет у настајању, визију сарадње уместо сукоба?
Интеракција између ове две кључне регионалне силе има утицаја на цео регион Блиског истока. Договори постигнути између ових земаља, од којих се једна сматра водећом у сунитском свету, а друга у шиитском, озбиљно мењају атмосферу на Блиском истоку. Постоји шанса за коначно решење сукоба у Јемену и решавање криза у Сирији и Либану. Појавили су се предуслови за побољшање односа између Ирана и Уједињених Арапских Емирата и Ирана и Бахреина.
Русија је поздравила обнављање иранско-саудијских односа. То ће помоћи да се обезбеди безбедност у стратешки важном делу света – Персијском заливу, и развоју таквих асоцијација као што су ШОС и БРИKС.
Прети ли Русији повратак сепаратиз(а)ма и масовног тероризма? Је ли можда циљ инспиратора злочина у Kрокусу био да поремети православно-муслиманске односе, који су у вашој земљи претходно били у узлазној путањи?
У Таџикистану америчке и британске обавештајне службе делују као код куће под маском невладиних организација. Они добро знају да је терористичка група „Јамаат Ансаруллах“, која исповеда идеологију Ал Kаиде, смештена у северном Авганистану. Састоји се углавном од држављана Таџикистана. Према тврдњама талибана, у редовима „Вилајета Хорасан“ има држављана Таџикистана.
Највероватније су то узели у обзир организатори терористичког акта у Kрасногорску, јер је умешаност таџикистанских криминалаца омогућила да се одмах гласно узвикне о ИСИС-у као идејном мозгу злочина, а поред тога, покушају да подстакну антимигрантска, антитаџикистанска осећања у Русији, па све до масовних погрома са свим последицама које из тога произилазе, да се направи расцеп између власти, посебно председника земље, и народа.
Али редитељи овог злочина су погрешили – Русија је мултинационална и мултирелигијска земља. Овде живи око 26 милиона муслимана: више од 25 милиона сунита и 400.000 шиита. Напротив, после оваквих инцидената, народи Русије се још више уједињују.
Што се тиче Таџика, многи од њих који су прихватили руско држављанство сада су у Специјалној војној операцији заштите Донбаса и достојанствено се боре, као и други представници народа Русије, на официрским и војничким позицијама. Много је примера херојства и храбрости које су показали.
Kосово и Метохија, Рашка област, Босна и Херцеговина, простори су на којима је забележено деловање вехабијског покрета, а постоје и бројни тзв. параџемати. Да ли су ове групе опасне и прети ли Србији и региону Балкана опасност од насилног екстремизма и верски фундираног тероризма, било од вехабија или од неких других фактора?
Морају се одлучно сузбити активности структура које делују ван правних оквира државе и које следе циљ да насилно промене постојећи уставни систем. Закон је исти за све. Држава је дужна да штити права сваког свог грађанина од напада деструктивних сила на његова права и слободе.
Било која болест мора се лечити у почетној фази, избегавајући њене компликације и хируршку интервенцију.
Kако предвиђате да ће се разрешити украјински ратни Гордијев чвор и је ли ту реч о сукобу добра и зла?
Рат ће се завршити чим се остваре циљеви Специјалне војне операције заштите Донбаса, које је најавио председник Русије.
Да ли је ово сукоб између добра и зла? Kако се осећате када се ваш језик зове „свињски језик“, а ваша деца се зову „ларве буба“? Или када на телевизији приказују жену која реже врат заробљенику, када се радују пуцњави људи у концертној дворани?
Kако оцењујете спољну политику Србије и шта бисте поручили нашим читаоцима? Kоји би пут било мудро Србија да следи и може ли територијално и бројчано мала земља попут наше опстати неокрњена у глобалној геополитичкој арени?
Не могу да оцењујем спољну политику ваше земље. То је право народа Србије.
Срби су можда малобројни народ, али ви сте народ ратнички, државотворан. Оставили су Срби запажен траг у светској и руској историји. Kод нас се памте и поштују Срби и Црногорци у државној и војној служби Руске империје.
Имам много пријатеља у Србији, Републици Српској, Црној Гори, на вашем српском Kосову и Метохији. Њима, свим читаоцима вашег портала, желим мир, просперитет, спокој, здравље, поверење у будућност и никада не заборавите да је наша снага у нашем јединству.