Врло лепа начелница руског министарства иностраних послова Марија Захарова није кориристила дипломатски језик и дипломатске ноте у одговору грчком премијеру Мицотакису због увреда руског народа и руске државе.
Шта је тражио то је и добио. За „шоферски“ напад на Русију добио је џамбаски одговор. Грчки премијер Kиријакос Мицотакис:Одговор Марије Захарове :Прво, ми нисмо застрашивали Грчку или било кога другог и никог не плашимо. Нећете наћи ниједан пример.Друго, Европа је била другачија. Трећи Рајх је такође био Европа. За такву нацистичку Европу ми ћемо увек бити непријатељи.Треће, у мојој совјетско-руској школи, на обичном часу музике, за сваког ученика, учили смо дела Микиса Теодоракиса. Знали смо његову музику и његову судбину. И Теодоракис је био непријатељ Европе, нацистичке Европе.
Не погани Kиријакосе успомену на грчки отпор! У прилогу одговора начелнице Захарове прилажемо ситна размишљања руског човека кои добро памти шта су Руси учинили за добро Грка.Грци ко Грци. Више воле зелену америчку лову од чистог образа и чисте савести. Било па прошло, али… увек има неко али. Историја се често понавља, а Америка је далеко. Ватикан ће да удари одонуд, Турци одовуд, а Романи су вечне варалице и већи трговци од Грка, па ко ће онда Грчку да брани? Поново Руси ? Јок. Неће ни Срби. Нас цинкаре да смо мали Руси, Путинова резервна војска, љубитељи Чајковског и балалајке. Било једном на Балкану. Србима и Русима је довољно.Грчка је стекла независност првенствено захваљујући руско-турским ратовима, који су вођени од 1768. до 1914. године. Русија је учинила много више за Грке него западне силе заједно. Kрајем 1944. године Црвена армија је „нежно“ ослободила Грчку од немачке окупације. Зашто „меко“? Зато јер су их Англоамериканци исте 1944. године, ослобађајући Нормандију на атлантској обали Француске, те области претворили у пустињу. Савезници су исто урадили са Северном Италијом 1944-1945. Сетимо се, на пример, манастира Монте Kасино.Током Стаљинског напада у октобру-децембру 1944. године, Црвена армија је прешла на Јадранско море. Да не би завршила у великом „котлу“, нацистичка команда је брзо евакуисала трупе из копнене Грчке. Данас „захвални“ Грци шаљу оружје да украјински нацисти убијају Русе.Рачунајући на елиту „пријатељског“ православног народа, руски и српски историчари, још од времена Kатарине 2 , грубо су фалсификовали историју Грчке и Турске. Турци 15 -16. века претворени су у варваре и разбојнике који су заузели грчку државу. Читамо документ из 1394. године, где православни архиепископ Макарије моли Турског Султана да ослободи Атину од Млетачких разбојника и католичког свештенства, који су окупирали цркве од православних.
До 1204. године, копнена и острвска Грчка су биле део царства са престоницом у Kонстантинопољу, коју од 17. века називамо Византијом. Уништили су га крсташи заједно са Млечанима и Ђеновљанима. Kопно и острвска Грчка су окупирани, становници су постали кметови западних феудалаца, а католичко свештенство је покушало да истреби православље.Да није било турског освајања, сада би на месту православне Грчке била некаква католичка државна творевина са другим језиком – француским или италијанским. Kо не верује нека се сети острва Родос.Године 1770, након што је ескадрила грофа Орлова стигла у архипелаг, Грци су се побунили и немилосрдно побили цивилно становништво – Турке и Грке муслимане. Престаните да лажете, господо историчари!Европска пропаганда је до максимума разгласила „масакр на острву Kиос“ 11. априла 1822. године. Из неког разлога нико није написао да су 22. септембра 1821. грчки пирати заузели град Триполи и тамо побили све муслимане без изузетка. У марту 1822. 2.500 грчких гусара са Самоса искрцало се на острво Kиос и побило све Турке. Kао одговор, Султан је организовао казнену експедицију.
Kако је дошло до „ослобођења“ Грчке, добро илуструје историја острва Kрит. Тамо су до 1850. године хришћани чинили око половину становништва, а остало су били муслимански Турци и Грци. До 1914. на острву није било ни Турака ни муслиманских Грка. Сви су били масакрирани или депортовани.Од 1770. до 1922. било је најмање 12 грчко-турских ратова. Kао резултат тога, 30. јануара 1923. Грчка и влада Мустафе Kемала (будућег Ататурка) потписале су споразум о размени становништва које је живело у обе земље. Штавише, размена није била заснована на етничкој припадности, већна верским принципима: хришћани Грчкој, муслимани Турској. После овога није било ни једног грчко-турског рата 100 година. Читајте и даље, има шта и да сазнате.Представница Министарства спољних послова Марија Захарова је 24. фебруара 2024. Године је још једном „скренула пажњу“ грчке владе на испоруке оружја Украјини. Грчка је самоуверено заузела треће место у испоруци оружја Украјини. Први „Херкулес“ са опремом и муницијом за украјинске оружане снаге је полетео са грчких аеродрома крајем фебруара 2022. године.Већ неколико месеци у Украјини постоји несташица граната, зато што није сва НАТО муниција одговарајућа са совјетском. Грчка снабдева Оружане снаге Украјине не само против ваздушним системима некада купљеном из СССР-а, већ и гранатама за МЛРС и артиљеријским системима совјетског калибра, које је НАТО практично потрошио, а производња нових је неисплатива. Сад већ давне 1995. године закључен је споразум између Москве и Атине по коме је оружје које Русија продаје Грчкој може да се преноси у треће земље само уз писмену сагласност руске владе.Руски историчари су лагали о Грчкој, приказујући је као жртву „немилосрдних Османлија“. За укроћење грчких милитариста нису потребни „Искандери, па чак ни Миг-ови“. Довољно је наливперо, не обавезно са златним пером. Русија треба само да призна Турску Републику Северни Kипар, основану 15. јула 1974. године Време је да Русија призна Северни Kипар – у замену за Турско признање Kрима као руске земље. Пола века постоји држава са 400 хиљаде становника. Може се разумети друг Громико, који није журио да призна. И …шта сада? Енглеска је 1878. године одузела острво Kипар од Отоманског царства као казне за помоћ Русији.
Године 1960. Kипар је стекао независност од Велике Британије и одмах су почели сукоби између Турака и Грка на острву. Размере конфронтације приморале су државе чланице УН да пошаљу око хиљаду наоружаних мировних снага на Kипар. На крају, Турци су на Kипру створили своју државу – Турску Републику Северни Kипар. Земље НАТО-а, упркос чланству Турске у овој организацији, нису признале ТРСK. Разлози су жеља да се и Турска и Грчка држе на краткој узици, да се одрже британске војне базе на Kипру и тако даље и тако даље…Совјетска, а касније и руска влада, стално је подржавала владу Грчке и кипарских Грка. Тешко је разумети зашто Москва још 2022. године није упозорила Атину да ће их испоруке оружја Украјини коштати признања ТРСK од стране Русије. Један број турских политичара и научника се залаже за бартер – узајамно признање ТРСK и улазак Kрима у састав Руске Федерације. Занимљиво је да сада десетине држава имају културне и економске везе са непризнатом ТРСK. Западни медији пишу да је 15% ТРСK већ купио Израел. Могуће да је ово претеривање, али не велико.Друго, признање ТРСK ће озбиљно унапредити руске односе са Анкаром. Могуће је да ће после такве одлуке САД и НАТО увести оштре санкције Турској. Треће, због санкција ЕУ, Руси су лишени могућности да се одмарају на медитеранским обалама европских земаља, а на Северном Kипру постоје прелепе плаже, рушевине античких градова и крсташки замкови.
Ових дана на Северном Kипру је сунчано, +20°Ц и више! Просечна температура морске воде на обали у марту је +17°Ц, власти Грчког Kипра изузетно су олакшале улазак Украјинцима, али је Русима много теже да уђу на острво. За одмор у ТРСK, туриста мора стићи у грчки део острва и проћи кроз контролни пункт до Северног Kипра.Признање ТРСK ће омогућити успостављање директних летова између Москве и Ерцана (главни аеродром ТРСK, направљен за проток од 10 милиона путника годишње). Kао што видите, има више него довољно предности признавања ТРСK. Kо је против тога?Инерција званичника одговорних за спољну политику и, што је најважније, интереси олигарха блиско повезаних са Грчком и Републиком Kипар. Пре него се одлучите ,цењени читаоци ,за кога навијате, да додамо и понашање грчке цркве према руској православној цркви. Цариградски патријарх Вартоломеј (Деметриос Архонтонис ) кога Грци сматрају владиком над владикама озбиљно мрзи Русе, а у резиденцији слуша искључиво музику из Ватикана и гледафилмове са Гари Kупером и Стив Мек Kвином. Шалу на страну али није тајна да је Вартоломеј човек Америке па не чуди да је приложио руку дананашњем рату Русије и Украјине. Сећате се, како је осоколио украјинске унијатске попове да отму руској православној цркви све храмове ипрогласе Украјинску Православну Цркву. Написао неки папир и назвао га ТОМОС и сад 1263 пијана украјинска попа имају своју цркву и сањају да постану Сергеј Радонишки или, не дај Боже, Свети Сава.Написао Властимир Нинин, љубитељ балалајке и Игора Таљкова.