Према писању албанског листа “Бота Сот“, аутобиографска књига Хашима Тачија “Нова држава-модерна држава“ заснована је на лажима и покушају да присвоји историју Косова. Такође, сумња се да је он платио двојици новинара да напишу ову књигу, коју је представио као своје аутобиографско дело, и то државним новцем.

“Природно је да државно тужилаштво треба да започне истрагу, нарочито после писма британског адвоката Џефри Најса које је упућено косовској влади где се описује лоше искуство са председником и његовим тимом који није исплатио дуг од пола милиона евра за део аутобиографске књиге “Нова држава-модерна држава“.“, пише овај приштински лист. Подсећамо, британски адвокат и бивши тужилац Хашког трибунала, Џефри Најс, тврди да је неколико година био ангажован да саветује Хашима Тачија, тако што му је помагао у припреми материјала за оснивање Специјалног суда за ратне злочине ОВК, али и радио на писању дела Тачијеве аутобиографије која је недавно изашла. Како тврди Најс у свом писму, он и Тачи су ступили у контакт преко Петрита Сељимија, тадашњег министра иностраних послова, новац је добијао неко време, а потом су престале да стижу исплате и Тачи му је остао дужан 500 000 евра.

“Осим што је књига заснована на лажима и идеји да присвоји цео један део историје Косова који почиње од деведестих година и траје до данас, председник се понео као лажов и манипулатор не само у случају грађана и државног новца, већ и у односу на људе које је ангажовао да баце његове лажи на папир, као што је случај са адвокатом Најсом.“, преноси Бота Сот.

“Када узмемо у обзир да је државно тужилаштво под Тачијевом влашћу, поткопано његовим криминалом, тешко је очекивати да ово тужилаштво може да покрене истрагу.“, објашњава политички аналитичар Неџат Хазири. Иначе, Хашим Тачи није први бивши комадант ОВК који је своја животна и ратна искуства пожелео да стави на папир, пре њега је то учинио Рамуш Харадинај у својој књизи “Разговори са генералом: приче о рату и слободи“, а потписан примерак ове књиге је добила и швајцарска новинарка Марлен Шнипер која је била једна од највећих “нада“ трибунала у Хагу у поступку доказивања злочина против Харадинаја, међутим, суд је одбио ову књигу као доказ иако је Шниперова била спремна да сведочи у Хагу.

М. Ћурчић

Извор: vidovdan.org