Аја Софија, грађевина из Шестог века, тема је расправе националиста, конзервативаца и верских група у Турској које врше притисак да се она опет претвори у џамију, и оних који верују да би она, као део заштићене, светске баштине на листи УНЕСKА требала да остане музеј који истиче статус Истанбула као моста између континената и култура.
Државно веће – највиши административни суд Турске, данас ће одлучити о захтеву групе која се залаже за поновно претварање те некадашње хришћанске цркве из византијског периода у џамију, успостављену пошто су Истанбул, тада Цариград, османске снаге освојиле 1453. године.
Очекује се да одлука суда буде објављена можда већ сутра, или најкасније за две недеље.
Турска новинска агенција Анадолу преноси да група тражи да се поништи одлука Савета министара из 1934. године којом је Аја Софија претворена у музеј, јер сумњају у аутентичност потписа оснивача савремене Турске, Мустафе Kемала – Ататурка на том документу.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган који предводи происламску странку, говорио је често о могућем претварању Аја Софије у џамију, али је навео да ће његова Влада чекати одлуку Државног већа, мада су његове присталице тамо већ приређивале исламске молитве.
Аналитичари верују да популистички лидер Ердоган који је често оптуживао секуларну елиту за сва зла Турске, користи расправу о Аја Софији да би после две деценије на власти учврстио своју базу конзервативних гласача и скренуо пажњу са економских проблема.
„То није само дебата о згради“, рекао је Сонер Чагаптај, турски аналитичар из Института Вашингтон. „Ататурк је успоставио Аја Софију као музеј да би истакао своју визију секуларизације Турске. А скоро 100 година касније Ердоган покушава учинити супротно“.
За својих 1.400 година историје, Аја Софија била је главна катедрала Византијског царства, џамија Отоманског, а музеј у савременој, републиканској и секуларној Турској.
Аја Софија саграђена 537. године, у џамију је претворена 1453. године, за време Отоманског царства.
У време политике секуларизације Турске коју је водио њен оснивач Мустафа Kемал – Ататурк, Аја Софија је 1935. претворена у музеј који данас привлачи милионе туриста годишње.
Суседна Грчка чији утицајан део друштва чине протерани житељи Истанбула и њихови потомци, а Цариград је део грчког националног идентитета, у неколико наврата је негодовала због најава промене статуса Аја Софије и захтевала да се њен статус историјског споменика мора задржати.
Министар спољних послова Грчке Никос Дендиас изјавио је недавно о томе да се нада да „председник Ердоган неће спровести нешто што дубоко може наудити самој Турској“.
Турски медији извештавају да Влада у Анкари разматра могућност да Аја Софија и даље буде отворена за туристе, иако буде претворена у џамију, како је већ са инстанбулском Плавом џамијом, прекопута Аја Софије.
Изграђена у доба византијског цара Јустинијана, Аја Софија је вековима била главно седиште Православне цркве, место где су цареви крунисани међу богатим украсима од мермера и мозаицима.
Четири минарете су додата тој згради боје теракоте с каскадним куполама, а зграда претворена у султанову џамију 1453. године, после османског освајања Kонстантинопоља који је преименован у Истанбул.
Та зграда је као музеј капије отворила 1935. године, годину дана после одлуке Савета министара Турске која носи Ататурков потпис, његовим наслеедницима сада споран.
Исламистичке групе ту симболичку грађевину сматрају само заоставштином османлијског султана Мехмета Освајача и оштро негодују што је она музеј.
Велика маса се 31. маја на годишњицу освајања града, окупила испред Аја Софије у молитви, уз захтев да поново постане муслиманска богомоља.
У посљедњих неколико година, Турска је допуштала читање из Kур’ана у Аја Софији, у чему је учествовао и Ердоган. Ове године је он, посредством видео-конференције, на годишњицу почетка османлијске владавине Истанбулом, предводио рецитовање „молитве за освајање“ што је Грчка сместа протумачила као директну претњу својој безбедности.
У уторак, Васељенски патријарх чије је седиште у Истанбулу, Вартоломеј Први, који важи за духовног вођу православних хришц́ана света, приметио је да је Аја Софија као место богослужења 900 година служила хришц́анима, а 500 година муслиманима, и да у савремено доба, „као музеј, може служити као место и симбол сусрета, дијалога и мирног суживота народа и култура, међусобног разумевања и солидарности хришц́анства и ислама“.
Вартоломеј је додао да ће „могуће претварање Аја Софије у џамију окренути милионе хришц́ана широм света против ислама“.
Грчка се такође снажно противи покушајима да се Аја Софија претвори у џамију, тврдец́и да се њен статус историјског споменика мора задржати.
Турски лист „Хуријет“ и други медији извештавају да би Аја Софија могла да се прогласи џамијом на државни празник 15. јула, када Турска обележава четврту годишњицу пропалог покушаја државног удара.
Чагаптај, аналитичар, рекао је да ће питање Аја Софије вероватно „привремено допринети Ердогану да очува своју базу гласача, …али ако он не донесе и економски раст, не може се замислити да настави да побеђује на изборима као раније“.